Ингаляция ўтказиш тартиби. Даво муассасаларида индивидуал ва гуруҳ бўлиб ингаляция ўтказиш учун махсус хона – ингаляторлар ажратилган бўлиши, ингаляторларнинг индивидуал ниқоблари ва учликлари стерилланган бўлиши керак. Ҳамшира ингалятория хонасининг тозалигини назорат қилиб, вақти – вақти билан шамоллатиб, дезинфекция қилиб туриши лозим. Ингаляция учун буғли, илиқ намли, намли, мойли, кукунли аэрозоллар қўлланилади. Уларнинг даво таъсири қўлланиладиган дори моддаларининг фармокологик таркибига боғлиқ. Ингаляция учун қўлланиладиган дори моддалари сифатида балғам ажратувчи, десенсибилизацияловчи, бронхларнинг ўтказувчанлигини тикловчи, томирларни кенгайтириб, қонга шимилувчи препаратларни ишлатиш мумкин. Ингаляция усули билан организмга ҳар хил ўсимлик мойлари (шафтоли, бодом, облепиха), минерал сувларни киритиш мумкин. Ингаляция учун кўпинча қуйидаги дори аралашмалари қўлланилади.
Балғам яхши ажралиши учун аралашма (битта ингаляция учун 25-100 мл аралашма сарфланади) натрий гидрокарбонат 2г, дистилланган сув 100мл.
Калий йод 0,25г, натрий йод 0,25г, натрий гидрокарбонат 1г, дистилланган сув 100мл. Минерал сув(боржом, ессентуки ва бошқалар).
Мойли аралашма. (битта ингаляция учун 0,5- 1,0 мл аралашма сарфланади )
- ментол 0,5 г, шафтоли мойи 20 мл;
- ментол 0,5 г, эвкалипт мойи 20 мл;
- облепиха мойи, наъматак ва бошқа мойлар.
Бронхолитик таъсир кўрсатувчи аралашма (битта ингаляция учун)
0,5% — 2 мл эуспиран (изадрин) эритмаси, 4 мл дистилланган сув;
1% — 2мл навокаин эритмаси, 3% — 1 мл эфедрин эритмаси;
5% — 1 мг аскорбин кислота эритмаси, 5 мл дистилланган сув;
2% — 2 мл эуфиллин эритмаси, 4 мл дистилланган сув.
Антибиотиклар:
1 000 000 ТБ пенитциллин, 0,5 % — 100 мл новокаин эритмаси (1 та ингаляция учун 25 мл);
0,5 г олететрин, 2 г аскорбин кислотаси, 100 мл дистилланган сув (1 та ингаляция учун 25 - 50 мл).
Бундан ташқари, ингаляция учун шифокор кўрсатмаси бўйича шифобахш ўтларнинг дамламалари, пиёз ва саримсоқпиёз шарбати, турли фермент моддалар ва бошқа дори моддалари ҳам кенг қўлланилади
Аэроионотерапия – бу ўзида мусбат ёки манфий электр зарядларини тутувчи атмосфера хавосининг заррачаларини (аэроионлар) даво мақсадида қўллаш усулидир. Гидроаэроионотерапия - бу узида мусбат ёки манфий электр зарядларини тутувчи камбинирланган хаво молекулалари хамда сув молекулаларини (гидроаэроионлар) даво максадида куллаш усулидир.Хавонинг ионизациялашуви қуёш радиацияси космик нурлар, электр зарядлар, ердаги радиоактив воситалар, хаво массаларининг фаол харакатлари натижасида, хамда дарё, денгиз ва океанларнинг қирғоқларидаги сув бугланишлари таъсири остида юзага келади.
Аэроионларнинг иккита белгиси алоҳида аҳамиятли
Аэроионнинг заряди
- мусбат
- манфий
2) Аэроионнинг харакатчанлиги
- енгил, харакатчанлиги 1-2 см/сек
- огир, харакаччанлиги 0,0003 – 0,001 см/сек.
1 см3 атмосфера хавосида ўртача миқдорда 600 – 800 ионлар бўлади. Хавонинг ионизациялашганлиги даражаси униполярлик коеффицентида бахоланади. Униполярлик коеффиценти одатда, табиат ёнбағрларида юкорирокдир. Даволаш максадида куп холларда манфий зарядланган хамда униполярлик коеффиценти 0,1-0,2 га тенг булган аэроионлардан фойдаланилади. Хозирги кунда замонавийлашган физиотерапевтик аппаратлари ёрдамида атмосфера хавосидагига нисбатан юкорирок консентрациядаги ионларни қабул қилиш имконияти мавжуддир.физиологик таъсири.Аэроионларнинг тери рецепторлари хамда нафас йўлларига таъсирининг асосида нейро – рефлектор механизм ётади. Аэроионнинг организмга организмга таъсирида етакчи ўринни унинг электр заряди белгиси эгаллайди. Заряд тўқималарга нафас олиш вақтида нафас олиш аъзолари – бронх - ўпка аппарати ёрдамида қабул қилинади. Терига эса тананинг очиқ турган сохалари бўйлаб таъсир кўрсатади.
Do'stlaringiz bilan baham: |