Ўзбекистон Республикаси олий



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/88
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#23023
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   88
Bog'liq
geliofizika

Ўқитувчи 
 
4-
босқич 
Мустахкамлаш ва бахолаш учун саволлар: 
1. Ерларнинг иссиқлик режимларини оширишда таъсир қилувчи 
факторларни айтиб беринг. 
2. Қуёш радиациясини ерга етиб келаётган миқдорини йил давомида 
ўзгаришини тушинтириб беринг. 
3. Ерларнинг иссиқлик режимини ошириш қуёш радиациясини 
аҳамияти нимада. 
Ўқитувчи 
талаба 
 
5-
босқич 
Якуний хулосалар чикариш. 
4. Талаба матн билан дарсликдан мустақил ишлашни ўрганади.
5. Ўз фикрини равон баён қилаолади.
6. Ўз фикрини ва гуруғ фикрини таҳлил қилиб бир ечимга келади.  
 
 


7-ЛАБОРАТОРИЯ МАШҒУЛОТИ
Мавзу: Тупроқнинг исcиқлик ўтказувчанлик коэффициентини тажрибада аниқлаш. 
Ишни бажаришдан мақсад: Талабаларга иссиқлик ўтказувчанлик коэффициентини аниқлааш 
хақида тушунча бериш.
 Керакли асбоб ва материаллар: шар шаклидаги электротермометр, секундомер, ток манбаи, 
гальванометр 
Иш тўғрисида назарий маълумотлар 
Табиат бойликлари, умуман ҳаёт манбаларидан бири иссиқлик ҳисобланади. Табиат 
бойликлари хамма вақт хам иссиқлик билан узлуксиз алоқада бўлади. Тупроқ пайдо бўлишида, 
биалогик ва биохимиявий процессларда иссиқлик катта рол ўйнайди. Айниқса, уруғнинг униб, 
нормал ривожланиши, микробиологик процессларнинг яхши бориши тупроқдаги иссиқликга 
боғлиқ. Тупроқдаги иссиқликнинг асосий манбаи Қуёш энергиясидир.
Лекин тупроқдаги микробиологик ва биохимиявий процесслар натижасида ҳам иссиқлик 
чиқади аммо бу тупроқдаги иссиқликнинг иккинчи даражали манбаи бўлиб ҳисобланади. 
Шунингдек ер остидан чиқаётган иссиқлик учинчи даражали ҳисобланади (ҳар 30-33м.га тушган 
сари 

1 Сдан ошиб боради).
Қуёшнинг иссиқлик энергияси атмосферасидаги об-хаво шароитига, географик зона 
хусусияти ва бошқа сабабларга кўра хамма ерда хар хил бўлади. Масалан, 1 минутда ер юзининг 
2
1см
қисмига 1,946 кал Қуёш энергияси тушади. Аммо юқоридаги сабабларга кўра Қуёш 
энергияси 2-4 марта кам тушади.
Баъзи тупроқлар иссиқликни яхши сингдиради ва узоқ сақлайди, баъзилари эса ёмон 
сингдириш билан бирга ундаги иссиқлик тезда тарқалиб кетади. Тупроқнинг бундай 
хусусиятлари унинг тусига механик ва минерал таркибига сизот сувининг чуқурлигига ер 
бетининг текслигига, баландликнинг Қуёшга қараган томонга, ўсимликлар турига ва хўжалик 
ўсимлимликларидан юқори хосил олиш учун тупроқнинг иссиқлик хоссаларини ва иссиқлик 
режимини мунтазам равишда кузатиб, ўрганиб бориш керак.

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish