Ўзбекистон республикаси ‎‎Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги



Download 0,92 Mb.
bet24/26
Sana21.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#29738
TuriДиссертация
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26
Bog'liq
Диссертация 1 - копия

Жами

1911.9

2021.9

2045.82

2073.8

2119.5

2050.2

2056.1

2082.0

2073.8

2051.5

2016.9

1984.6

2001.3

1992.8

2012.5

2005.3

2005.3

2079.5

3.7.3-жадвал

Кўрсаткичлар (1 га учун)



Вариантлар

19

20

21

22

23

24

25

26

Уруғлик чигит

113,160

113,160

113,160

113,160

113,160

113,160

113,160

113,160

ЁММ

89,680

89,680

89,680

89,680

89,680

89,680

89,680

89,680

Ўғит

450.0

450.0

450.0

450.0

450.0

450.0

450.0

450.0

Суюқ ХМД, Карбамид Фитовак, Гумин Садаф

35.0

54,416+
+3,118=
=57,534

54,416+
2.46=
56,876

27,208+
2,0+4,25+4,1=
37,558

27,208+2+3,686+
2,46=
35,354

27,208+2+3,118+
0,82=
33,146

27,208+2+2,552+
0,41=
32,170

27,208+2+1,985+
0,205=
31,398

Техника амортизац.

70.0

70.0

70.0

70.0

70.0

70.0

70.0

70.0

ягоналаш

68,18

68,18

68,18

68,18

68,18

68,18

68,18

68,18

1-чопиқ

125.0

125.0

125.0

125.0

125.0

125.0

125.0

125.0

Бегона ўтдан тозалаш,2-чопиқ

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

Ҳосилни териш

831.11

868.00

898.38

963.48

1045.94

1009.05

943.95

967.82

карчевка қилиш

25.0

25.0

25.0

25.0

25.0

25.0

25.0

25.0

бошқа харажатлар

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

100.0

Жами

2007.13

2066.55

2096.27

2142.06

2222.31

2183.22

2117.14

2140.15
Тажриба вариантларидаги умумий ишлаб чиқариш харажатлари (минг сўм/га) Изоҳ: 1 гектар майдонга 30 кг чигит сарфланди, ҳар бир кг учун 3772сўм сарфланди. Карбамиднинг 1 кг- 0,567сўм, 1 кг пахтанинг давлатга сотиш нархи (1 нави)1160,076сўм, ягоналашга 0,22 гек.- 15,000сўм, 0.20га-1-чопиқ учун 25 минг, 2-чопиққа-20минг сўм, ҳосилни теришга 1кг - 217 сўм, фитовакнинг 1л-40минг, 50 мл/га-2,000 сўм, Суюқ ХМД учун- 1л -6,802сўм, Гумин-1кг- 1.64 минг сўм, ЁММ-1л-2.242 сўм сарфланди.

3.7.4-жадвал


Суюқ ХМД+Фитовак+Карбамид+Гуминларни мажмуий қўлланилганда, дефолиация самарадорлигига таъсири бўйича иқтисодий кўрсаткичлар,ўртача 3 йиллик (2012-2014й) ҳосил бўйича

Вар.

1-терим ҳосили,ц/га

1нав бўйича сотиш нархи, мингсўм

1га қилинган уму мий харажатлар минг сўм

1гадан олин-ган соф даро-мад,минг сўм

Рентабеллик,%

Препаратлар қўллани- лиши ҳисобига олин ган фойда, минг сум

1

35.5

41182.698

1911.350

39271.348

20.54

0.0

2

38.4

44546.918

2021.904

42525.014

21.03

+3253.666

3

39.2

39674.599

2045.82

37628.779

18.393

-1642.569

4

40.2

46635.055

2073.776

44561.279

21.488

+5289.931

5

42.4

49187.222

2119.516

47067.706

22.207

+7796.358

6

39.3

45590.987

2050.246

43540.741

21.237

+4269.393

7

39.7

46055.017

2056.124

43998.893

21.399

+4727.545

8

41.4

48027.146

2082.014

43973.003

21.121

+4701.655

9

40.7

47215.093

2073.824

45141.269

21.767

+5869.921

10

39.8

46171.025

2051.492

44119.533

21.505

+4848.185

11

38.3

44430.911

2016.042

42414.869

21.039

+3143.521

12

36.9

428016.804

1984.562

40822.242

20.570

+1550.894

13

37.8

43850.728

2001.290

41849.438

20.911

+2577.652

14

37.5

43502.850

1992.780

41510.070

20.830

+2239.098

15

38.5

44662.926

2012.480

42650.446

21.193

+3379.098

16

38.3

44430.911

2005.338

42425.573

21.156

+3154.225

17

40.3

46751.063

2005.338

44745.698

22.313

+5474.350

18

41.9

48607.184

2079.458

46527.726

22.375

+7256.378

19

38.3

44430.911

2007.130

42423.781

21.137

+3152.433

20

40.0

46403.040

2066.554

44336.486

21.154

+5065.138

21

41.4

48027.146

2096.270

45930.876

21.911

+6659.528

22

44.4

51507.374

2142.058

49365.316

23.046

+10093.968

23

48.2

55915.663

2222.314

53693.349

24.161

+14422.001

24

46.5

53943.534

2183.216

51760.318

23.708

+12488.970

25

43.5

50463.306

2117.140

48346.166

22.836

+9074.818

26

44.6

51739.390

2140.158

49229.120

23.003

+9957.772

назоратга нисбатан қуйидагича: 2,51-3,62-3,17-2,30-2,46 юқори фоизни ташкил этди. Шундай қилиб, 2012-2014 йилларда Суюқ ХМД дефолианти билан универсал таъсир этиш хусусиятига эга бўлган Фитовак стимулятори, Карбамид ва Гуминларни биргаликда турли меъёрларда қўллаб, дефолиантлар самарадорлигига таъсирини аниқлаш бўйича олиб борилган дала тажрибаси юзасидан қуйидаги якуний хулосаларни қилиш мумкин.
Якуний хулосалар
-Дефолиация қилмасдан олдинги ўсимликнинг биологик ҳолати 2012-2014 йиллар шароитида кўсаклар очилиши 45-50 фоиз бўлган муддат мос равишда: 24 август, 2 ва 4 сентябрь ойларига тўғри келди. Вариантлар бўйича ўртача ўсимликнинг бўйи: 99,7.0-97,5-98,8см ни ташкил этди. Шунингдек, барги, ҳосил шохи, кўсаги ва шундан очилган кўсаклар сони йиллар бўйича мос равишда қуйидаги кўрсаткични: 47; 13,7; 16,8; 7.7 (2012й), 45,1;14,8; 6,9 (2013й), 39,5; 14,0; 10,8; 4,6 тани (2014 й) ташкил этиб, кўсаклар очилиши 50,7-47,9-45,2 фоиздан иборат бўлди.
- Тадқиқотнинг якуний йилида баргларни тўкилиш фоизи Суюқ ХМД га Фитовакни турли меъёрларда қўлланилишига қараб, баргларнинг тўкилиши 80,4-88,2% гачани ташкил этди. Дфолиация қилгандан сўнг 12 кун ўтиб, барглар қовжираб қуримасдан, ярим сўлиган, сўлиган ҳолда тушиб, ёш, етилмаган кўсакларга салбий таъсир этмади ва ҳосилнинг ифлосланиши қаттиқ таъсир этувчи эталон (2-3) вариантларига нисбатан кам бўлди. Қаттиқ таъсир этувчи дефолиантни юмшоқ таъсир этувчи дефолиантга айланганлиги тадқиқотларда кузатилди.
-Энг юқори кўсакларнинг очилиш фоизи ва уларни очилиш суръатининг тезлашиши 23-24-25-26-вариантларда самарали бўлиб, мутаносиб равишда: 90,8 -87,4 - 88,6 - 91,8%; 46,7 – 43,6 – 46,7 – 49,2% дан иборат эканлигини 3 йиллик натижалар кўрсатмоқда.
-Кўсакларинг очилиш суръати бўйича назорат вариантига нисбатан ижобий натижалар 23-24-25-26-вариантларда кузатилиб, тегишлича: 27,6 – 24,2 – 25,4 – 28,6% юқори бўлди.
- Суюқ ХМД (4л/га) + Фитовак 50мл/га)ларга карбамид ва гумин моддаларини қайси меъёрларда қўлланилишига қараб, қуруқ модда тўплаши турлича бўлди. Энг кўп миқдордаги қуруқ модда массаси 22-23-24-25-26– вариантларда (мос равишда: 245,2-254,1-245,1-241.0-240,9 г/ўсимлик) кузатилди.
-Биринчи терим салмоғи жиҳатидан ижобий кўрсаткичларни намоён этган 22-23-24-25-26- вариантлар бўлиб, назорат вариантига нисбатан мутаносиб равишда (ўртача 3 йиллик): +8,9;+12,7; +11,0 ; +8,0+9,1 ц/га қўшимча ҳосил териб олинди.
-Бир кўсак оғирлиги бўйича синалаётган вариантлардан энг ижобий натижаларни Суюқ ХМД (4л/га) + Фитовак 50мл/га)ларга карбамид ва гумин моддаларини қайси меъёрларда қўлланилишига қараб, 22-23-24-25-26-вариантларда кузатилди ва мос равишда (ўртача 3 йиллик): 8.8-8.9-8.7-8.6-8.9ни ташкил қилди. -Энг юқори пахта ҳосили 23-24-22-26-25-18-ва 21-вариантлардан (56,9-55,7-55,6-53,7-52,9-52,3-50,3ц/га) олиниб, иқтисодий самарадорлик кўрсаткичларидан соф даромад мос равишда:+14422,001 – 12488,970 – 10093,968 – 9957,772 – 9074,818 – 7256,378 – 6659,528 минг сўмни ташкил этди. -Рентабеллик 1 терим салмоғи ҳисобидан ушбу вариантларда энг юқори бўлиб, назоратга нисбатан: 2,51-3,62-3,17-2,30-2,46 оизни ташкил этди. Уч йил давомида ўтказилган илмий тадқиқот натижаларидан олинган якуний хулосалар асосида ишлаб чиқаришга қуйидаги тавсияларни берамиз.

ХУЛОСА

  1. Бухоро вилоятининг ўтлоқи аллювиал, қумоқ, сизот сувларининг жойлашиш чуқурлиги 1,5-2,0 метр бўлган шўрланишга мойил тупроқлари шароитида ўрта толали ғўзанинг “Бухоро-6” навини суғориш олди тупроқ намлиги ЧДНС га нисбатан 65-75-65 % да, маъдан ўғитлар меъёри Азот-200, Фосфор-140, Калий-80 кг/га меъёрда қўлланилган ҳолда анъанавий усулда суғорилган далага нисбатан ўқариқлар ўрнига кўчма эгилувчан қувурлардан фойдаланиб суғорилган далада самарадорлик юқори бўлганлигини кўришимиз мумкин.

  2. Тупроқнинг ҳажм оғирлиги назорат вариантида, яъни хўжалик шароитида етиштирилган ғўза даласида тупроқнинг ҳажм оғирлиги 0-30 см ли қатламда 1,34 г/см3 ни, 0-50 см ли қатламда 1,37 г/см3 ни ташкил қилган бўлса, 0-100 см ли қатламда бу қиймат 1,40 г/см3 га тенг бўлган бўлса, кўчма эгилувчан қувурлардан фойдаланиб суғорилган далада назорат вариантига нисбатан тупроқнинг ҳажм массаси ҳайдов қатлам ҳамда ҳайдов ости қатламида 0,1 г/см3 гача камайганлигини кўришимиз мумкин бўлади.

  3. Ғўза даласини суғориш ишларида ўқариқлар ўрнига кўчма эгилувчан қувурлардан фойдаланиб суғорилган далада 4896,3 м3/га ни ташкил қилган бўлса, назорат вариантида яъни анъанавий усулда суғорилган далада мавсумий суғориш меъёри 5114м3/га га тенг бўлиб,217,7м3/га сув иқтисод қилинган ҳолда йиллар бўйича 2,5-2,2 ц/га қўшимча ҳосил етиштирилди.

  4. Олиб борилган тажрибаларда ўрта толали ғўзанинг “Бухоро-6” навини кўчма эгилувчан қувурлардан фойдаланиб суғорилганда пахта ҳосили йиллар бўйича 41,7-45,2 ц/га ни ташкил қилган бўлса, анъанавий суғорилган далада дон ҳосили 39,2-43ц/га ни ташкил қилиб, кўчма эгилувчан қувурлардан фойдаланиб суғорилган далага нисбатан 2,5- 2,2; ц/га кўп ҳосил олинишига эришилди.




Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish