Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети шералиев Абдусаид Шералиевич



Download 13,58 Mb.
bet85/109
Sana10.07.2022
Hajmi13,58 Mb.
#773211
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   109
Bog'liq
Бактнриология китоб

Кураш чоралари:
1. Алмашлаб экишга риоя қилиш, ўсимлик қол диқларини йўқотиш;
2. Бронатак препарати билан уруғларни дорилаш;
3. 1% ли бордо суюқлиги билан кўчатлар ўтқазилгандан икки хафта ўтгандан кейин ва 15 кундан кейин иккинчи ва учинчи ишлов бериш керак;
4. Помидор кўчатларини экишдан олдин иссиқхоналарни дезинфекция қилиш.


Карам ўтказувчи найларининг бактериози
Бутгулдошлар оиласининг кўпчилик вакиллари X. campestris Dows. бактерияси билан касалланади. Касаллик қўзғатувчиси X .campetris бактерияси – граммусбат таёқча шаклида, озиқа муҳитида сариқ колониялар ҳосил қилади, желатинни секин суюлтиради, сутни кучсиз чиритади, глюкоза, лактоза, сахарозада кислота ҳосил қилади, нитратларни ҳосил қилмайди.
Бактериоз карам ўсимлигини биринчи йилда ва уруғлик кўчатларни ҳам касаллантиради (17-расм).

17-расм. Карамнинг ўтказувчи тўқималар бактериози (X. campestris). 1 – зарарланган барг ва ўтказувчи тўқималар; 2- касаллик қўзғатувчи бактерия.

Бактериялар уруғдан униб чиқаётган кўчат ўтказувчи найчаларига ўтиб, уларни қорайтиради. Касалланган ўсимлик сўлийди, барглар сарғаяди ва четидан сарғайиб келаётган баргларда барг томири қорайиб кетади, касаллик белгилари кузда кучли намоён бўлади. Барг бандларининг кундаланг кесимида қора рангли касалланган найчалар кўринади. Бундай ўсимлик ривожланишдан орқада қолади, бош ўрамайди. Инфекциялар уруғларда ва ўсимлик қолдиқларида сақланади.


Касаланган ўсимлик қолдиқлари, уруғлик инфекцияни сақланиш ва тарқалиш манбайи ҳисобланади. Касалликнинг тарқалишида илиқ, нам ҳаво шароити ва ҳашаротлар асосий аҳамиятга эга.
Карамни омборхоналарда сақлаш жараёнида бошкарамда шилимшиқ бактериоз касаллиги (Er. carotovora Jones) келиб чиқади.
Касалликнинг дастлабки белгилари бошкарамнинг ташқи баргларида шилимшиқ пайдо бўлишдан бошланади. Бу каслликни қўзғатувчи бактериялар факультатив паразитлар ҳисобланиб, ҳосилни йиғишда, ташиш жарёнида ҳосил бўлган яралар, ёриқлар орқали кириб келиб, тўқималарнинг чиришига сабаб бўлади, касалликнинг зарари ҳаво ҳарорати 20-250 С бўлганда кучли бўлади.
Инфекция манбайи уруғлар ва ўсимлик қолдиқлари ҳисобланади. Касаллик ҳашаротлар, шамол, ёмғир орқали тарқалади.

Download 13,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish