Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети шералиев Абдусаид Шералиевич


Уруғларни антаногистлар билан (Bac. subtilis,Pse. fluorescens) ишлов бериш. Ёнғоқ барги ва мевасининг бактериози



Download 13,58 Mb.
bet84/109
Sana10.07.2022
Hajmi13,58 Mb.
#773211
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   109
Bog'liq
Бактнриология китоб

3. Уруғларни антаногистлар билан (Bac. subtilis,Pse. fluorescens) ишлов бериш.

Ёнғоқ барги ва мевасининг бактериози
Касалликни X. juglandis бактерияси келтириб чиқаради. Касаллик ёнғоқнинг барглари, новдаси ва мевалари зарарлайди. Барглардаги қўнғир рангли доғлар аста-секин катталашиб, бир-бирига қўшилиб кетадиган юмалоқ ёки бурчак шаклидаги майда доғлар ҳосил бўлади, бу доғлар кейинчалик ўйилиб тушади. Доғлар барг банди ва кўк новдаларда ҳосил бўлади, натижада новдалар буралиб ўсиб, ёриқлар ҳосил қилади. Хом ёнғоқларда аввал мойсимон (сувли) ёйиқ доғлар ҳосил бўлади, ёнғоқ пиша борган сари улар қораяди, ичига ботиб киради ва атрофи оқиш гардиши билан ўралади. Бу касаллик аста-секин ёнғоқ пўчоғига етиб боради ва ёнғоқни ўзини ҳам зарарлайди. Касалланган ёнғоқлар қораяди, пўсти бужмайиб, тўкилади. Ўсимликнинг касалланган ҳамма тўқималаридан оқиш жигар шилимшиқ модда оқади.
Касаллик қўзғатувчи-X. juglandis- граммусбат таёқча шаклида, катталиги 0,3-0,5 м х 1,2–3 мкм, бир хивчинли. Озиқа муҳитида сариқ, суюқ озиқа муҳитида эса парда ҳосил қилмайди. Сутни чиритади, нитратларни ҳосил қилмайди, крахмални гидролизлайди. Бу бактериялар касалланган новдаларнинг барг ҳамда гул куртакларида, тўкилган баргларда ва ёнғоқда қишлайди.
Кураш чоралари:
1. Касалликка чидамли навларни яратиш;
2. Агротехник тадбирларни ўз вақтида ўтказиш (тупроққа ишлов бериш ва NPK ўғитларини қўллаш чидамлилигини ортиради);
3. Дарахтларни стрептомицин антибиотиги билан пуркаш;
4. Ўсимликни 3% ли бордо суюқлиги билан гуллашгача ва гуллагандан 20 кун кейин ишлов бериш;
5. Ёнғоқнинг J.hindsii тури бактериозга чидамли бўлганлигидан уларни пайвандост сифатида фойдаланиш мумкин.


Помидорнинг қора бактериал доғланиши
Касаллик ўсимликни уруғидан униш давридан ҳосил пишиш давригача пайдо бўлади. Барглардаги томирлар орасида майда думалоқ, мойсимон, кейинчалик қорайган доғлар пайдо бўлади. Поя ва новдаларида узунасига кетган доғлар, меваларда қора, ноаниқ шаклларда бўлади. Қора доғлар барча яшил, хом меваларни зарарлайди.
Касаллик помидорни ҳосилдорлигини кескин камайтиради, мевасининг кўринишини ёмон қилади, дастлаб касаллланган ўсимликлар умуман мева ҳосил қилмайди.
Касаллик қўзғатувчи X. vesicatoria –граммусбат таёқчасимон бактерия, озиқа муҳитида сариқ шиллиқ колониялар ҳосил қилади, желатинни суюлтиради, сутни чиритади ва пептонлаштиради, глюкоза, лактоза, малтоза ва сахарозада кислота ҳосил қилади. Индол ҳосил қилмайди, крахмални гидролизлайди, нитратларни ҳосил қилмайди. Касаллик иссиқ иқлимли районларда кенг тарқалган.
Инфекция манбайи бўлиб ўсимлик қолдиқлари ва уруғлар ҳисобланади. Бактериялар ўсимликка баргдаги устицалар орқали киради. Касаллик қўзғатувчининг ривожланиши учун оптимал ҳарорат -300. Касаллик ҳаво намлиги юқори бўлганда ва ўсимликларда шудринг тушганда тез ривожланади.



Download 13,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish