Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети шералиев Абдусаид Шералиевич



Download 13,58 Mb.
bet37/109
Sana10.07.2022
Hajmi13,58 Mb.
#773211
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   109
Bog'liq
Бактнриология китоб

Ирсий белгиларнинг ўзгариши. Ps.tumefaciens бактерияси билан касалланган помидор ўсимликлар поясида ҳосил бўлган шишларда тетроплоидли хромосомалар йиғиндисига эга бўлган ҳужайралар ўрнига полиплоидли ҳужайралар пайдо бўлган новдалар 25% ўсимликларда аниқланган.


Бактерияларнинг ўсимликларни касаллантириш йўллари
Ўсимлик аъзоларининг ташқи томонида, барг, поя, новданинг устки қисмида сапрофит микроорганизмлардан ташқари фитопатоген микоорганизмлар вакиллари ҳам учрайди. Лекин, патоген микроорганизмлар билан ўсимликнинг касалланиши учун паразитларнинг ўсимлик аъзолари ичига кириб бориши керак.
Кўп фитопатоген бактерияларда ўсимлик тўқимаси таркибидаги целлюлозани парчалаш хусусиятига эга ферментлар бўлмайди. Бу эса бактерияларнинг ўсимлик тўқимасининг зарарланмаган пўстидан ўсимлик аъзолари ичига киришга йўл бермайди. Фитопатоген бактерияларнинг ўсимлик аъзолари ичига кириб бориши 2 хил бўлади:

  1. Ўсимлик аъзоларидаги тўқималардаги табиий йўллар орқали кириш. Барглардаги устицалар орқали доғланиш касаллигини қўзғатувчи X. malvacearum, X. vesicatoria бактериялари кириб келади. Карамнинг ўтказувчи найлар бактериози қўзғатувчиси X. сampestris бактерияси гидатоид орқали, нектарниклар орқали мевали дарахтларнинг куйдиргиси –Er. amylovora бактерияси, мевали дарахтларнинг пўстлоқдаги чечевичкалар орқали –X.citri, X. pruni, Ps.cerasi, илдиз раки қўзғатувчиси- Ps. tumefaciens ва картошканинг ҳўл чиришини қўзғатувчиси Pec. carotovorum туганакдаги кўзчалар орқали кириши мумкин. Қисқа ихтисослашган бактериялардан ғўзанинг гоммози-X.malvacearym,тутнинг бактериози- Ps.mori, помидорнинг қора доғланиш касаллиги қўзғатувчилари X. vesicatoria кабилар ҳам ўсимлик барглари орқали кириб келади.

  2. Ўсимлик тўқималарининг механик зараланишидан ҳосил бўладиган яралар орқали бактерияларнинг кириб келиши. Тамакини чимдиш жараёнида ҳосил бўлган яралардан Ps. tabaci бактерияси ўсимликка киради, Pec. caratovorum ўсимликка ҳашаротларнинг зарарлашидан ҳосил бўлган яралар орқали киради. Кўпгина бактериялар шамол, дўл туфайли зарарланган тўқималарга, зарарланган ўсимлик орқали киради.




Download 13,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish