Ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 2,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/169
Sana23.02.2022
Hajmi2,97 Mb.
#142747
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   169
Bog'liq
Agroinjeneriyada ilmiy tadqiqot

Машиналардаги бузилиш турлари 
Аста - секин бузилишлар. 
Тўсатдан бузилишлар. 
5-расм. Машиналардаги бузилиш турлари. 
Физик мухит Кимёвий мухит
1 3 2
6-расм. Деталарнинг емирилишлари ва шикастланишларига 
олиб келувчи сабабларнинг таъсир қилиш схемаси:
1-физик муҳитлар (куч, иссиқлик); 2-кимёвий муҳитлар (юзаки-
фаол моддалар, кимёвий фаол моддалар (эритмалар));
3-физик ва кимёвий (бирданига таъсир этувчи) муҳитлар. 
Машиналардаги деталар ва бирикмалар 6, 7 ва 8-расмларда 
тасвирлангандек, асосан физик ва кимёвий муҳит таъсирида 
емирилади ва шикастланади. 
1. Пластик деформация. 
2. Мўрт ва кайишкоклик емирилиш. 
З. Толикиш. 
4. Ишкаланиш. 
5. Иссиклик таъсирида емирилиш. 
6. Берилган хусусиятнинг емирилиш. 
7. Эзилиш. 
8. Эриш. 
Детал 
Физик мухит
Детал 


85
9. Кўчиш. 
 
7-расм. Физик муҳит таъсирида деталарнинг ҳажмий (1-6) ва 
юза қисмининг (7-9) шикастланиши ва емирилиш турлари 
туркуми. 
 
1.Электрокимёвий коррозия.
2.Кимёвий коррозия. 
3.Юзавий коррозия. 
4.Хажмий коррозия. 
 
8-расм. Машина деталаридаги коррозия турлари туркуми. 
Академик Я. В. Колотуркиннинг маълумотига кўра, коррозия 
(занглаш) ҳар йили СНГ мамлакатлари мисолида 20..25 млн. 
тоннага яқин металлни шавқатсиз «ғажиб ташлайди». Коррозия-
газлар таъсирида металлни шикастловчи ва емирувчи кимёвий 
муҳитлар таъсирида ўз-ўзидан кечадиган жараёндир. Кимёвий 
коррозия металл турли газ компонентларининг юқори температура 
таъсири шароитларида ҳосил бўлиши мумкин (6 ва 7-расм). 
Электрокимёвий коррозия асосан нордон муҳитларда катодли 
жараён-водородли деполяризацияланиш оқибатида содир бўлади. 
Бунда металл электронлари водород ионлари томонидан 
ассимиляцияланади (ютиб олинади), ундан кейин металлга 
диффунланади (кўчиб ўтади) ёки газ кўринишда ажралиб чиқади: 
2е + 2Н→2Н
2
. (1) 
 
Нейтрал муҳитларда (бу жараённи суюклик муҳитида эритиб 
қоплаш технологиясида тадбиқ этиш мумкин) коррозия кислородли 
деполяризация ёрдамида, яъни электролит таркибида эриган кислород 
ҳисобига кечиши мумкин: 


О + О
2
 + 4 е = 4 ОН , (2) 
бу ерда 4е-электронлар. 

Download 2,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   169




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish