Ўзбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 4,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/146
Sana25.02.2022
Hajmi4,7 Mb.
#309795
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   146
Bog'liq
Dinshunoslik asoslari. o'quv qo'llanma

globus —
ш ар, бутун ер ю зини қам раб олувчи воқеа ёки 
ҳодиса), стандартлаш ув (инглизчада 
standart —
намуна, нус­
ха, м еъёр, умум эъти роф эти лган ё к и тавси я қ и л и н ад и ган
н ам ун а, нусха, м еъ ёр), в е с те р н и за ц и я (и н гл и зчад а 
west —
ғарб, ғарб ду н ёси га хос турмуш т а р зи н и таш виқот қи л и ш , 
олиб к и р и ш га ҳаракат) ва кон сю м ер и зм (истеъмол э р к и н ­
ли ги н и тарғиб қи лиш )га қарш и р е а к ц и я тарзида вужудга кел­
ди. Буни қуйидагича изоҳлаш м ум кин. «С овуқ уруш» даври 
тугаганидан сўнг, жаҳонда умумий и н ф ор м ац и я тармоғи (и н ­
тер н ет), ум ум ий б озор, умумий и стеъм ол, коллекти в ҳам - 
к о р л и к , к о л л е к т и в х а в ф с и зл и к каб и ҳоди сал арга ум ум и й
эҳтиёж сези ла б ош ланди. Ислом д ун ёси м ам лакатлари учун 
ислом ан ъ ан ал ар и га асосланган турм уш тарзи ва удумларига 
Ғарб с та н д а р тл ар и , норм алари ва қ а д р и я тл а р и н и н г ки ри б
келиш и ан ъ ан ави й таф аккурда қарш и р еакц и я ҳолатларини 
ш акллантирди. Й ўлдош орқали ал о қал ар , электрон почта ва 
шу к а б и л ар Ш а р қ олам ига Ғ арб қ а д р и я тл а р и н и н г то б о р а 
чуқурроқ си н ги б б о р и ш и н и тезл аш ти р д и .
И слом м ам лакатлари Ғарб давлатлари да ш аклланган с е ­
куляризм (яъ н и , д и н н и давлатдан аж рати ш ) сиёсатини қабул 
қи л м асл и кка ҳаракат қилади, ўз ҳу км и н и жаҳон ҳам ж ам и я- 
тига ўтказм оқчи бўлади. Бу нарса и слом ф ун дам ен тали зм и - 
ни х р и с ти а н л и к н и н г дин и й қо н у н л ар и д ан бири бўлган п ра­
вослав ф ундам ен тали зм идан ф а р қ қи л и ш га олиб келади. Ғарб 
тех н о л о ги яси илм и ва техн и каси ю туклари дан тоб ора кўп
217
*


б а ҳ р а м а н д б ў л аётган Ш а р қ х р и с т и а н л и к д а н э м а с , б а л к и
кў п р о қ Ғ арб м аф курасидан чўчийди.
Бу к а й ф и я тн и Э рон И слом Респ убли каси н и н г с о б и қ раҳ- 
бари марҳум Оятулла Ҳ ум ай н и й И талия газетаси «К оррьере 
делла С ер а»н и н г мухбири тан и қл и ж урналист О ри ан а Ф ал- 
лачига 1979 йилда Э ронда содир бўлган ислом и н қи лоб и д ан
сўнг б ерган интервью сида яқ қ о л иф одалайди. Ж ум ладан, у: 
«Биз с и зл ар н и н г ф ан л ар и н ги зд ан ҳам, тех н и кан ги зд ан ҳам 
чўчим айм из. Б и з си зл ар н и н г ғояларингиздан ва одатл ари н - 
гиздан чўчи й м и з»1, — дейди. Д арҳақи қат, Ш ар қ ислом д ун ё­
с и н и н г раҳбарлари Ғарб техн и каси билан бирга ки р и б ке- 
лувчи Ғ арб м аъ н ави яти , м аф к у р аси , одат ва удум лари дан
чўчиш ади ва Ш а р қ мусулмон аҳолисини ислом талабларига 
зид қад ри ятл ар таъсирига туш и б қолади деб ўйлайдилар. Б у­
н инг ол д и н и олиш учун ай ри м сиёсий ислом н ам оян далари
ислом дан ўзга д и н н и тан олм ай ди лар, ислом д и н и д а бўлма- 
ган барча ки ш иларни ўзларига душ ман деб ҳисоблайдилар.
Бу кайф иятлар турли ж анггари сиёсий кучларга мадад б е­
ради, ислом д и нини ҳимоя қилиш ниқоби остида ислом ду­
нёсини қолган бутун жаҳон халқларига қарш и қўяди. А йрим 
ислом м аф курачи лари ислом д унёси м ам лакатлари н и б и р- 
л аш тирм оқчи, ж аҳоннинг деярли 50мамлакатини б и рлаш ти ­
рувчи ислом давлати — ислом халифалигини тиклам оқчи була­
дилар. Бу ишга ислом корчалонларидан Усома бин Л оди н , 
Ш омил Басаев, И бн Хаттоб, Ж ум а Н ам ангоний ва бош қалар 
қатти қ бел боғлаганлар. Улар ислом ақидаларига бутунлай зид 
усуллар — терроризм , гаровга олиш ва киш иларни даҳш атга 
солувчи м и ш -м и ш лар воситасида ўзларининг қабиҳ н иятла- 
рига эри ш м оқчи буладилар. Хулоса қилиб айтганда, жанггари 
ф ундам ентализм терроризм воситасида ижтимоий воқеликда 
қарор топм оқчи, бунинг учун айрим ёш мустақил давлатлар­
н и н г ички зи ддиятлари ва и қти сод и й қи й и н ч и л и к л ар и д ан
устом онлик билан ф ойдаланм оқчи, расмий ҳоким иятга қарш и 
турувчи кучларни ш акллантирм оқчи, халқ бирлигини бузм оқ- 
чи бўладилар. Бу соҳада улар маблағ ва кучни аям ай ди лар,
1 Қаранг: Центра п.пая Азия и Кавказ. — Стокгольм, 2000. — С. 16.
218 -


реал ҳоким иятга нисбатан ҳар қандай н орози ли кн и қўллаб- 
қувватлайдилар. Бундай ш ароитларда сиёсий ҳоки м и ятн и н г 
муҳим тарм оғи бўлган ижроия ҳоким ияти, ҳуқуқни муҳофаза 
қилувчи и д оралар, хусусан, ички и ш лар орган лари ходим - 
ларидан чукур сиёсий билим донлик, ю ксак м алака ва ҳушёр- 
л и к талаб қилинади.
Ф ундам ентали зм га қарш и кураш самарали олиб б ори л и - 
ш и лози м . Бу ишдаги савод си зли к халқим из эъзозловчи бую к 
қад р и ят — ислом д и н и га путур етказад и , Ў зб е к и с т о н н и н г 
жаҳон ҳамж амияти олдида обрўйини тўкади, турли акси ли н - 
қилобчи кучларга эса бу нарса қўл келади. Улар м устақил 
Ў збеки стон халқини тан лан ган дунёвий д ем о к р ати к тарақ- 
қи ёт й ў л и д ан ч и қ и б , ўрта аср д и н и й д а в л а тч и л и к йўлига 
ки р и ш и га ж он-ж аҳди билан ҳаракат қиладилар. Буни ички 
и ш лар и д о р а л а р и н и н г ҳар б и р ходим и тўғри ан гл аш л а р и , 
ислом д и н и га ёт унсурларга а н и қ зар б а бериш м алакаси га 
эга б ўлиш лари талаб этилади. Зеро, о қ -қ о р а н и ф ар қ л аш ҳар 
бир виж донли ходим нин г касбий ва виж доний бурчидир.

Download 4,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   146




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish