Ўзбекистон республикаси халқ таълими вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат педагогика



Download 4,79 Mb.
bet101/110
Sana11.03.2022
Hajmi4,79 Mb.
#490208
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   110
Bog'liq
4.2.-Boshlangich-1-қисм

Комбинациялашган услуб

190
Комбинациялашган услуб иккита услубни ўз ичига олади: конструкциялаш ва ҳайкалтарошлик услубларидир. Ўқувчилар олдин предметни ясашда унинг қисмларини ва қисмларнинг шакли, унинг хусусиятларини аниқ тасаввур эта олишлари лозим. Шу билан биргаликда ўқувчилар предметларни кўпроқ ҳаракатда тасвирлашга ҳаракат қиладилар. Ўқувчиларни лой ишларига ўргатишда қуйидаги вазифалар туради: предмет шаклини, пропорциясини, унинг тузилишини, ҳарактерли қисмларни ва ҳаракатини тасвир этиш ва бошқалардир. Ўқувчилар идишлар ясаб, сўнг уни бўяйдилар, декоратив пластинкалар ясаб уларни безайдилар. Ўқувчилар сюжет мазмун асосида ишлайдилар. Техник усуллар ҳам мураккаблашади. Шу билан бирга стек билан ишлашга ҳам кенг имконият ёки ўрин ажратилади. Ўқувчилар даставвал ўзларига таниш бўлган содда предметларни ясайдилар. Улар лой билан ишлашнинг икки усули: конструкторлик ва ҳайкалтарошлик усулларидан фойдаланиб, турли хил мева ва сабзавотлар ясайдилар. Ўқувчилар шу икки усулда одам шаклини ва ҳайвонларни ясайдилар.




Образни жиҳозлаш, декоратциялаш восита ва усуллри

Пластик материаллар билан ишлашда турли ёрдамчи усул ва методлардан фойдаланилади. Ўқувчиларни предметнинг сифатларини лойдан тасвирлашга ўргатиб борилади. Масалан: узун, қисқа, ингичка, калта, шунингдек, предметларни вертикал, тик ҳолатда ўрнатадилар,


қисмларни маҳкам бириктиришга, бирлаштирилган қисмларни силлиқлашга ўрганадилар. Ўқувчилар аста-секин ўз ишларига мазмун


беришни кенг тадбиқ этадилар, асосан бир бутун лой бўлагидан ҳайкалтарошлик усулида ясайдилар. Масалан: мушук, кучук, қуён ва бошқалар. Бутун бир лой бўлагидан лентасимон усули билан идишлар ясайдилар, сўнг уларни безайдилар. Ўқувчилар ўзларига таниш техник усуллар ёрдамида турли нарсаларни ясайдилар. Кўпроқ натура асосида, ихтиёрий лой ишларини бажарадилар. Даставвал предметни ёки натурани кузатиб, кўриб чиқилади. Предметннинг шаклини, қисмларини, пропорсиясини бармоқ ҳаракатлари билан кўриб чиқишлари мумкин. Агарда ўқувчилар ясаш усулини билишса, унда мустақил ясайдилар, агарда билишмаса, унда ўқитувчи қисман кўрсатиб бериши мумкин. Ишларни бажаришда турли техник воситаларидан фойдалансалар ҳам бўлади.





Download 4,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   110




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish