VII. НУТҚНИНГ ЎСИШИ.
Болалар, одатда икки ёшга ўтганида, ўрта ҳисобда ўн етти-ўн саккиз ойлик бўлганида актив нутқ эгаллай бошлайдилар. Боланинг нутқи эгаллаш вақтигача бўлган даврни ва шу даврдаги ўсиб бориш вақтини унинг тили чиқмаган даври ёки тил чиқмаган босқич деб айтилади. Боланинг ўсишидаги бу давр нутқни эгаллашга тайёргарлик даври бўлади.
Тайёргарлик даври.
Бола нутқи ўсишининг тайёргарлик даврида учта босқич: чинқириш босқичи (ингалаш), гувраш босқичи, тил чиқа бошлаш босқичи борлигини кўриш мумкин.
Маълумки, чақалоқ туғилган пайтдан бошлаб, чинқира бошлайди: у йиғлайди. Чақалоқнинг чинқириб йиғлаши унинг ўзини безовта қилаёган органик ва ташқи қўзғовчиларнинг таъсирига – очликка, оғриққа, совуқка, таги ҳўлликка ва шу кабиларга бўлган реакциясидир. Чақалоқларнинг чинқириб йиғлаши уларнинг ўсишида ижобий аҳамияти ҳам бор: чинқириб йиғлаш туфайли чақалоқнинг нафас олиш ва нутқ аппарати ўсади ва мустаҳкамланади. Шу сабабли, болаларнинг чақалоқлик вақтидаги чинқириб йиғлашлари кейинчалик улар нутқннинг ўсиши учун зарур шартларнинг биридир.
Чақалоқ икки ё уч ойлик бўлганида, одатдаги чинқириб йиғлашдан ташқари «а», «у», «гув-гув», «рув-рув», «га», «агу-гув», «бу» ва бошқа шу каби товуш бирикмаларини чиқара бошлайди. Бу товушлар гуврашнинг бошланишидир. Бу хил товушларни чақалоқ яйраб ётганида чиқаради: чақалоқка гўё ўз нутқи аппарати билан «ўйнашаётганидан» ҳузур қилгандек бўлиб, шундай товушларни чиқараётгандек кўринади. Бу вақтда чақалоқ товушларга тақлид қилишни ҳали билмайди. Чақалоқнинг мана шундай айрим товушлар чиқариши унинг нутқ аппаратини ўстиради, мустаҳкамлайди, шунингдек унда бир анча янги товушлар ҳосил бўлади.
Бола уч-тўрт ойлик бўлганида у тил чиқара бошлайди. Чақалоқда, масалан, «був-ва», «нан-нан-нан», «ги-ги-ги», «дад-дад-да» ва бошқа шу каби товуш бирикмалари пайдо бўлади.
Боланинг тил чиқаришида бошқа одамлар нутқининг таъсири сезила бошлайди. Гўдак теварак-атрофдаги кишиларнинг нутқини эшитиб, шу нутқ товуш бирикмаларига ўзи англамаган ҳолда тақлид қила бошлайди. Гунг (кар-соқов) болаларда ҳам қичқириш ва гувраш бўлади, лекин фақат нормал болаларгина тил чиқара бошлайди. Болаларнинг тил чиқара бошлаши нутқнинг ўсиши жараёнида тайёргарлик ролини ўйнайди: тил чиқара бошлаш вақтида товушлар ва бу товушлар бирикмаси ҳосил бўлади, нутқ аппарати мустаҳкамланади.
Болалар етти-саккиз ойлик бўлганида уларнинг бошқалардан эшитган сўзлари билан шу сўзларда ифодаланган нарсалар ўртасидаги дастлабки боғланишлар ҳам ҳосил бўлади. Болалар ўзларига айтилган сўзга жавобан ҳаракат қиладилар. Масалан, «тик-так» дейилган вақтда боланинг кўзи соатга бурилади, «ая» деган сўзни айтганимизда бола бошини онаси томонга буради, Бу – пассив нутқни эгаллашнинг бошланғичидир.
Кейинроқ бола тўққиз ёки ўн ойлик бўлганида, ўзи оғзидан чиқараётган товушлар бирикмасини маълум бир нарса билан боғлайди. Чунончи: бола соатга қараб «тик-тик» деб айта бошлайди. Бола бу товуш бирикмасини тақлид йўли билан айтади, лекин шу товуш бирикмаларининг ўзида актив нутқ бошланғичи борлигини кўриш мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |