Ўзбекистон республикаси фуқаролик кодексига ш а р ҳ 1-жилд


-боб. вАКИЛЛИК вА ИШОНЧНОмА



Download 3,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet149/407
Sana25.02.2022
Hajmi3,48 Mb.
#301317
TuriКодекс
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   407
10-боб. вАКИЛЛИК вА ИШОНЧНОмА
129-модда. вакиллик
Ишончномага, қонунга, суд қарорига ёки вакил қилинган давлат 
органининг ҳужжатига асосланган ваколат билан бир шахс (вакил) 
томонидан бошқа шахс (ваколат берувчи) номидан тузилган битим 
ваколат берувчига нисбатан фуқаролик ҳуқуқ ва мажбуриятларини 
бевосита вужудга келтиради, ўзгартиради ва бекор қилади.
Ўз характерига кўра фақат шахсан тузилиши мумкин бўлган 
битимни, шунингдек қонунларда назарда тутилган бошқа битим ларни 
вакил орқали тузишга йўл қўйилмайди.
вакил ўзига ваколат берган шахс номидан шахсан ўзига нисбатан 
ҳам, у айни бир вақтда вакили бўлган бошқа шахсга нисбатан ҳам 
битимлар тузиши мумкин эмас, тижорат вакиллиги бўлган ҳоллар 
бундан мустасно.
1. 
вакиллик
– вакилни ваколат берувчи шахс билан боғлайдиган 
ҳуқуқий муносабатдир. Вакилликнинг мақсади вакил томонидан 
битимни – қонуний юридик ҳаракатни амалга оширишдир.
Вакил бошқа шахс – ваколат берувчининг номидан иш юритади 
(129-модданинг 1-қисми). Бунинг маъноси шуки, вакилнинг ҳара-
катлари ваколат берувчида фуқаролик ҳуқуқлари ва мажбу рият-
ларини дарҳол туғдиради, ўзгартиради ва бекор қилади. Ушбу 
оқибатлар вакил учун фақат у ўзига берилган ваколатлар дои-
расида ҳаракатларни амалга оширганда юзага келиши мумкин. Бу 
ваколатларнинг асоси бўлиб ишончнома (ФКнинг 134–144-модда-
ларига қаранг), қонун (масалан, ФКнинг 29-моддасига асосан 14 
ёшгача бўлган вояга етмаганлар учун ота-оналари, фарзандликка 
олувчилари ва васийлари, ФКнинг 30-моддасига асосан муомалага 
лаёқатсиз фуқаролар номидан эса васийлари битим тузишлари 
мумкин), шунга ваколатланган давлат органи ёки фуқароларнинг 
ўз-ўзини бошқариш органининг ҳужжати (масалан, Ўзбекистон 
Республикаси Давлат мулк қўмитасига маълум шахсларга шартнома 
асосида акциядорлик жамиятининг директорлари кенгашида дав-
лат манфаатларини ифода этишни топшириш ҳуқуқи берилган) 
хизмат қилиши мумкин. ФКнинг 32-моддасига асосан васийликка 
олинганларнинг вакиллари бўлган васийлар ҳомийлик ва васийлик 
бўлими томонидан тайинланади.
2. Вакил унга берилган ваколатлар доирасида иш юритади. 
Ваколат бевосита ваколат берувчининг ўзга номидан чиқиш ҳуқу-
қи дан иборат. Бу бошқа шахс номидан чиқиш ҳуқуқларининг 


346
I бўлим. УмУмИй қОИДАЛАР
ҳаж ми вакилнинг ваколат берувчидан олган ваколатлари билан 
белгиланишини билдиради. Вакилнинг ваколатлари бўлмаганда 
унинг ваколат берувчи учун амалга оширган битими тузилмаган 
бўлади. Ваколат берувчи томонидан тузилган битим унинг 
ваколатлари, жумладан ишончномасида белгиланган ваколатлари 
доирасига кирган, лекин ваколат берувчининг учинчи шахс билан 
аввалдан келишувига зид бўлган ҳолатларда бошқача оқибат юзага 
келади. масалан, фирманинг учинчи шахс билан шартномасида 
унинг филиалининг раҳбари юридик шахснинг номидан фақат 
кўчар мулкни сотиш ҳуқуқига эга бўлиши кўзда тутилган. Бу 
ҳолда, филиал раҳбарининг ишончномасида унинг томонидан 
юридик шахснинг номидан ҳар қандай ҳаракатларни амалга ошириш 
имконияти кўрсатилиши мумкин бўлса ҳам, филиал номидан бино 
сотилиши юзасидан битим 126-моддага биноан ҳақиқий эмас деб тан 
олинади (барча келиб чиқадиган оқибатлари билан), чунки учинчи 
шахс тегишли чекловлар тўғрисида билган (учинчи шахс мавжуд 
чекловлар тўғрисида билиши лозим бўлган ҳолатда ҳам худди 
шундай оқибатлар юзага келади).
Вакил, ўзганинг номидан ва ўзганинг манфаатида иш юритиб, 
барибир ўз иродасини билдиради. Чунки айнан унинг ваколат 
билан берилган ҳуқуқларни амалга ошириш юзасидан амалдаги 
ҳаракатлари маълум натижаларга олиб келади.
Ваколатларнинг мавжудлиги вакилликнинг зарурий шартидир. 
шу туфайли вакиллик тегишли ваколатларсиз вакилликка хос 
бўлган оқибатларга олиб кела олмайди, яъни бир шахс-вакилнинг 
ҳаракатлари билан номидан битим тузилган шахснинг ҳуқуқлари 
ва мажбуриятларини юзага келтира олмайди, деган қоида умумий 
ҳисобланади.

Download 3,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   407




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish