Ўзбекистон республикаси фуқаролик кодексига ш а р ҳ 1-жилд



Download 3,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/407
Sana25.02.2022
Hajmi3,48 Mb.
#301317
TuriКодекс
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   407
102-модда. Битим турлари
Битимлар бир тарафлама, икки тарафлама ёки кўп тарафлама 
(шарт номалар) бўлиши мумкин.
Битим тузиш учун қонун ҳужжатларига ёки тарафларнинг 
келишувига мувофиқ бир тарафнинг хоҳиши зарур ва етарли бўлса, 
бундай битим бир тарафлама битим ҳисобланади.
Шартнома тузиш учун икки тараф (икки тарафлама битим) ёки 
уч ёхуд ундан кўп тараф (кўп тарафлама битим) келишиб хоҳиш 
билдирган бўлиши керак.
1. Барча битимларда умумий аломатларнинг мавжуд эканлиги 
уларнинг қуйидаги турларга ажратилишини истисно этмайди:
а) бир тарафлама, икки тарафлама ва кўп тарафлама;
б) текин ва ҳақ эвазига;
в) реал ва консенсуал;


298
I бўлим. УмУмИй қОИДАЛАР
г) сабабли ва мавҳум;
д) фидуциар (ишончга асосланган) ва нофидуциар (ишончга 
асосланмаган).
Битимлар таснифланаётган пайтда қўйиладиган мақсадига кўра 
бошқача тарзда таснифланиши ҳам мумкин. масалан, тараф ларнинг 
иродасини баён этилиш усулига кўра битимлар оғзаки ва ёзма 
турларга ажратилиши мумкин. Битимлар юридик таъсир механизми 
хусусиятларига кўра шартли ва шартсиз битим ларга ажратилади 
ва ҳ.к. Битимларни корпорация аъзолари ва унинг ижро органлари 
ўртасидаги можароларнинг олдини олиш, битим тузилишидан 
манфаатдор шахслар томонидан мол-мулк ҳуқуқининг суиистеъмол 
қилинишига йўл қўймаслик асосида амалга оширишнинг алоҳида 
тартибига кўра, йирик битимлар ва манфаатдор шахслар томонидан 
тузилган битимларга ажратилади.
Бир тарафлама, икки тарафлама ва кўп тарафлама битимлар.
Битимларнинг мазкур таснифи амалдаги қонунга асосланган. 
102-модданинг 1-қисмига мувофиқ битимлар икки ва кўп тарафлама 
(шартномалар) ҳамда бир тарафлама бўлиши мумкин.
Битим тузиш учун қонун ҳужжатларига ёки тарафларнинг 
келишувига мувофиқ бир тарафнинг хоҳиши зарур ва етарли бўлса, 
бундай битим бир тарафлама битим ҳисобланади (ФК, 102-м. 2 қ.).
1.

Download 3,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   407




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish