II Б О Б. ПАРАНТЕЗАЛАРНИНГ СЕМАНТИК-
ГРАММАТИК ХУСУСИЯТЛАРИ
2.1.Парантеза: семантика ва синтаксис
Маълумки,
парантезаларнинг
асосий
мазмуний
моҳияти
ифодаланаѐтган асосий фикрга қўшимча изоҳ бериш, фикрни тўлдириш,
субъектив муносабатдан иборат маълумотларни ифодалашдан иборат.
Олдинги бобда ҳам айтиб ўтилгани каби, бевосита ана шу маълумотларнинг
характерига кўра парантезалар субъектив-модал муносабатни ифодаловчи
киришлар ва объектив-изоҳ муносабатини ифодаловчи киритмалар тарзида
икки катта гуруҳга ажратилади. Бу икки гуруҳ парантезаларнинг асосий гап
билан формал-грамматик ва интонацион муносабатида ҳам ўзига хос
фарқлар мавжудлиги тилшуносликда такрор-такрор айтилса-да
109
, “уларнинг
бундай ажратилиши мазмунга асосланиши” алоҳида таъкидланади.
110
Масалан, парантезали қуйидаги икки мисолни олиб кўрайлик: Тўғрисини
айтсам, мен ҳам у одамни кўп хушламайман (О.Ёқубов, “Диѐнат” романи).
Ҳар хил тасмаю тугмалардан холи кўкси қалқиб-қалқиб кетади, овози
титрайди. Шундай кезларда (бунақа кезлар икки-уч бор бўлган) Азизхон
кетишга шошилмайди (Саид Аҳмад, “Уфқ” романи). Биринчи мисолда
тўғрисини айтсам, иккинчи мисолда эса бунақа кезлар икки-уч бор бўлган
парантезалари мавжуд бўлиб, уларнинг биринчиси сўзловчининг ўз фикрига
муносабатини ифода этган, иккинчисида эса қўшимча объектив ахборот,
яъни изоҳ ифодаланган. Шунга кўра, биринчи парантеза кириш бирлик,
иккинчиси эса киритма бирлик тарзида талқин этилади. Тўғри, уларнинг гап
структурасидаги ўрнида фарқ мавжуд, яъни бири препозицияда, иккинчиси
109
Масалан, қар.: Тошалиев И. Ҳозирги ўзбек адабий тилида киритма конструкциялар: Филол. фан. ном.
...дисс. –Тошкент, 1972.-Б. 199 - 213.
110
Ғуломов А., Асқарова М. Ҳозирги ўзбек адабий тили. Синтаксис. 3-нашри. –Тошкент: Ўқитувчи, 1987.-Б.
155.
- 58 -
58
интерпозицияда, шунингдек, биринчиси бевосита асосий гап билан
алоқаланган, иккинчиси асосий гапдаги шундай кезларда шаклидаги ҳол
билан бевосита алоқаланган. Айни пайтда гапнинг интонацион оқимида
тўғрисини айтсам парантезасига қараганда бунақа кезлар икки-уч бор бўлган
парантезаси кўпроқ ажралиб туради, яъни бу парантеза алоҳида интонация
билан айтилади. Шунга қарамасдан, бу икки парантезани бир-биридан
фарқловчи асосий омил, аввал айтиб ўтилганидай, мазмун эканлиги кўриниб
турибди.
Шуни ҳам айтиш лозимки, тилшуносликда яна бошқа қарашлар ҳам
бор, уларга кўра киришлар ва киритмаларни фарқлаш кўп ҳам шарт эмас.
Бундай қарашларнинг анчайин батафсил таҳлили И.Тошалиев томонидан
берилган.
111
Бу масала юзасидан Г.Н.Акимова қуйидаги фикрларни баѐн
қилади: “Кириш ва киритма конструкциялар ўртасида ўтиб бўлмас чегара
йўқ. Биринчидан, киритма конструкциялар ҳам субъектив-модал (баҳо)
маъно ифодалаши мумкин... Иккинчидан, киритма ҳолатида кириш
конструкциялар ҳам келиши мумкин.”
112
Шунга ўхшаш мулоҳаза
В.В.Бабайцева ва Л.Ю.Максимовлар томонидан ҳам билдирилган. Уларнинг
фикрича ҳам, кириш ва киритма конструкциялар ўртасида қатъий чегара
мавжуд эмас, бир-бирига ўтиш ҳолатлари кузатилади.
113
Ҳақиқатан ҳам,
ўзбек тилида ҳам кириш ва киритмаларнинг ана шундай бир-бирига ўтиш
ҳолатлари учрайди. Масалан, Кўнгил қўйганлари бошқа эди, бошқалар эди.
Уни ... биз биламиз (Билмайлар кетайлик, илойим!) (Эркин Аъзам,
“Шоирнинг тўйи” қиссаси) тарзидаги парчада Билмайлар кетайлик, илойим!
парантезаси мавжуд, у айни парчадаги интонацион изоляцияга кўра киритма
мақомида, аммо субъектив-модал муносабат ифодалаѐтганлигига кўра
киришдир. Бевосита кириш тарзида қўллаш зарурияти юзага келса, масалан,
111
Тошалиев И. Кўрсатилган диссертация.-Б. 13 -16.
112
Акимова Г.Н. Новое в синтаксисе современного русского языка. –М.: Высшая школа, 1990. -С. 55.
113
Бабайцева В.В., Максимов Л.Ю. Современный русский язык. Ч.3. Синтаксис. Пунктуация. –М.:
Просвещение, 1981.- С. 172.
- 59 -
59
Do'stlaringiz bilan baham: |