Ўзбекистон республикаси фанлар академияси абу райҳон беруний номидаги шарқшунослик



Download 1,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/41
Sana05.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#530219
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   41
Bog'liq
Улашова С У Автореферат ОАКга 02 03 22

“Мовароуннаҳрга кўчиб келган уруғ-қабилалар ва 
уларнинг минтақадаги этник жараёнларга таъсири” 
таҳлил қилинган. 
Тадқиқотларда Мовароуннаҳр ва унга қўшни ҳудудларга мўғуллар бошлиқ 
этносларнинг кўчирилиш даври бўйича икки хил қараш мавжуд (1. XIII аср 
биринчи чораги; 2. XIII аср 60-йиллари)
8
. Манбаларга кўра, Чингизхон 
мамлакатни улусларга тақсимлаганда (1224 й.) тўртта қабилани 
мингбошилари билан Чиғатой улусига юборади. Улар улуснинг асосий 
ҳарбий таянчи эди. XIII аср ўрталаридан Или водийсида хонзодалар 
1
Армянские источники о монголах. Извлечения из рукописей XIII-XIV вв. / Пер. с древнеармян., предисл. 
и прим. А.Г. Галстяна. – М., 1962. – С. 65.
2
Ибн ал-Асир. Ал-Камил фи-т-та’рих. – С. 364-365; Жувайний. Тарихи жаҳонгушо/ Бойл-Морган. – P. 96-
101.; Мирзо Улуғбек. Тўрт улус тарихи. / Форс тилидан Б. Аҳмедов, Н. Норқулов ва М. Ҳасанийлар тарж. 
– Т.: Чўлпон, 1994. – Б. 164-167. 
3
Alaaddin Ata Melik Cüvaini. Tarih-i Cihangüşa. / Çev. M.Ozturk. – Ankara, 1988. – S. 174-283. 
4
The Ta’rich-i-Jahan-gusha of ‘Ala’u ’d-Din ‘Ata Malik-i-Juwayni / Ed. by Mirza Muhammad ibn ‘Abdu’l-
Wahhab-i-Qazwini. Pt. I, containing the history of Chingiz Khan and his successors. – Leyden-London: Brill, 
1912. – Р. 31.
5
Alaaddin Ata Melik Cüvaini. Tarih-i Cihangüşa. – S. 165.; Джамал ал-Карши. Мулхакат ас-Сурах. – С. 53-
56. 
6
Ахмедов Б.А. История Балха. – Т., 1982. – С. 22. 
7
Togan Z.V. Umumi Türk Tarihine Giriş. – S. 315-316. 
8
Шониёзов К.Ш. Ўзбек халқининг этногенези ва этник тарихи. – Б. 385-386; Асқаров А. Ўзбек 
халқининг келиб чиқиш тарихи. – Б. 452. 


17 
ўртасида муттасил тахт учун курашлар бошланади (иккинчи қарашда XIII 
аср 60-йилларида Чиғатой улуси ҳокимият талашишлар натижасида 
кучсизлангани сабаб қилиб кўрсатилади). Бу воқеалар Мовароуннаҳрга ҳам 
ўз таъсирини кўрсатиб, Чиғатойлилардан ташқари Жўжи шаҳзодалари ҳам 
Самарқанд, Бухоро, Термизга ҳужум қилади ва маълум аҳолисини асир 
олади. Улус ҳудудини ҳимоя қилиш учун Чиғатойга ажратилган 
қабилаларнинг 
бир 
қисми 
Мовароуннаҳрга 
жойлаштирилади. 
Рашидиддинга кўра, Чиғатой хони Бароқхон (1266-1271) ва ворислари 
даврида 
жалойир
лар сон жиҳатидан анча ортиб, 3-4 минглик махсус отлиқ 
бўлинмани ташкил қилган
1
. Кўриниб турибдики, XIII аср биринчи чорагида 
улусга бир нечта қабилаларнинг 1-тўлқини келиб жойлашган. XIII асрнинг 
60-йилларига келиб уларнинг нуфузи 3-4 баробарга ортган. 
Манбалар ва тадқиқотларда Чиғатойга бириктирилган қабилалар ва 
мингбошилар хусусидаги маълумотлар ҳам турлича. Мўғул тилидаги 
“Мангол-ун Ниуча Тобчиан (“Мўғулларнинг махфий тарихи”)”да 
ёзилишича, Чиғатойга Харачар (Қорачор), Мунгге, Идохудой, Кокочос 
исмли мингбошилар берилган. Улар орасидан Чиғатойнинг мушавири 
(котиби) Кокочос 
барин
, Харачар 
барлос
, Мунгге 
жалойир
бўлиб, 
Идохудойнинг қабиласи номи келтирилмаган
2
. Рашидиддин тўрт 
мингбошидан фақатгина Барулатай ва Қорачор 
барлос
, Мунгге нўён 
жалойир
номини тилга олган
3
. “Муизз ал-ансоб”да Қорачор (
барлос
), Муге 
(
жалойир
), Қишилик (
сулдуз
), кичик Чиғатой (
сунит
) ва Кошук (ёки Косу) 
нўённинг номи қайд этилган
4
. Чиғатой улусида 
сунит
қабиласининг 
бўлгани бошқа манбаларда учрамайди. Шунга кўра, 4-минглик 
арлот
лар 
бўлган дейишга асосимиз бор
5
. Чунки 

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish