Ўзбекистон республикаси фанлар академилси хоразм маъмун академияси



Download 12,29 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/133
Sana12.11.2022
Hajmi12,29 Mb.
#864765
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   133
Bog'liq
Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar (O.Qo\'shjonov, N.Polvonov)

Макшеев А.И
Ўша асар. 320-321-бетлар.
1 Ловисевич О
Вэятие Хивм и Хивинская экследиция 1823 года. Материали для истории похода. 
Туркестанскнй сборник, Т. 70, С. 315.
1 Ўтбекистон МДА, 125-И-ф., 2-рўйхат, 318-иш,1-парак.
4Ўша архив, 2-варак
53
www.ziyouz.com kutubxonasi


ҳам кўриниб турибди. Баёний уларнинг содцадиллигини шундай 
тасвирлайди: «Қўнғирот бийлари Хабниёзбий ва Саидбий ва 
Тожимуродбий ва Кажиргали Мансурбий ... жам бўлиб маслаҳат 
этиб Россия аскарларининг келгани хабарин бир киши била 
Хевакга юбордилар. Яна бир кишини Веруфкиннинг ёнига 
юбориб, бу тариғада илтимос этдиларким: «Алҳол, (ҳозир) 
сизлар бизнинг шаҳримиз атрофига келманг ва калъамизга тўп 
ҳам отманг. Нечунким, бизлар сизларнинг келганингизни янги 
кўруб Хевакга хонимиз ҳазратларига хабар юбордик. Бизларда 
сизлар билан урушгудек яроғ ва дори кўрғошин йўқдур. Хонимиз 
эшитсалар, бизларга уруш саранжомин тутиб юборурлар. Ондин 
сўнг чикиб сизлар билан урушурмиз»1. Бундан хабар топган 
генерал хурсанд бўлиб, шаҳарга тўп отишни буюради. Шунинг 
учун ҳам Верёвкин аскари Қўнғиротга кириб келганида 6 минг 
аҳолиси бўлган шаҳар бўм-бўш эди. Қўнғиротликлар мол- 
мулкларини олиб шаҳарни ташлаб чикиб кетган эдилар1
2.
Қўнғиротликларнинг кадрдон она шахрини ноилож ташлаб 
кетишлари уларнинг душманга хайрихохдиклари эмас, босқин- 
чиларга нисбатан чексиз нафрати, кахрназаби намунаси эди.
Генерал 
Верёвкин 
бошчилигидаги 
қўшма 
отряднинг 
Хўжаэли томон истилочилик юриши 14 май эрталаб бошланди. 
Шундай бир пайтда Элтузар инок хоннинг буйруғи билан 6 минг 
навкарга бош бўлиб душманнинг йўлини тўсишга чиккан эди. 
Хўжаэли томон келаётган душман олдига Абдулла маҳрамни 
имраликларга бош килиб юборган отлиқлари рус отликларига 
дуч келиб, улар билан жангда руслардан «Ўн уч кишини 
ўлдириб, каллаларини олиб, бир неча кишини захмдор этиб
ўн уч от ва бир микдор яроғ ва ўлжа билан кайтиб келдилар»3. 
Хивалик ватанпарварлар Хўжаэли йўлида душманнинг йўлини 
тўсиб, уларга карши бир неча бор ҳужумлар уюштирадилар. 
Туркман отликлари эса гурух-гуруҳ бўлиб боскинчиларнинг гоҳ

Баёний.
Ўша асар, 2 11 -бет.
2 Ловисевич О
Ў ш аасзр Туркестанскмй сборник, Т. 70, С. 318.

Ьаений
Уша асар, 212-бст.
54
www.ziyouz.com kutubxonasi


у, гох бу томонидан тўсатдан ҳужумлар килиб уларга талафот 
бердилар. Лекин хиваликлар душманнингқудратига бардош бера 
олмадилар. ўзлари ҳам талафот кўрдилар. Хўжаэлини колдириб, 
Манғит томон чекинишга мажбур бўлдилар.
Верёвкин аскарларининг Хўжаэлидан Манғит калъаси томон 
юришида ёвмут ва чавдур отликлари уларга жиддий каршилик 
кўрсатадилар. «Қаттик ҳаё-хуй билан от солиб бир ҳамлада 
келиб Россия аскарларига аралашиб катл қила бердилар»1, - деб 
ёзади Баёний ўз асарида туркман ватанпарварларининг шижоати 
тўгрисида. Лекин биргина шижоат билан душманни енгиб 
бўлмасди. Туркманлар асосан эронликларнинг эгри қиличи 
ва калта пичоклар билан куролланган бўлиб, уларнинг жуда 
оз кисмида Туланинг икки хирлик (икки стволлик), пилталик 
милтиқларини ва баъзиларида тўппончани учратиш мумкин эди2.
Хиваликларнинг генерал Верёвкин бошлик боскинчиларга 
карши шиддатли жанглари 
Манғит қалъаси остонасида, 
калъада ва унинг якинидаги қишлокларда бўлиб ўтди. 
Хивалик ватанпарварлар душман кудрати олдида ўзларининг 
заифлигини сезган бўлишига карамасдан ўз юртини душманга 
оёк ости килмаслик учун ҳаёт-мамот жангига отландилар. Хон 
навкарлари Манғитга якин келиб колган душманни калъага 
киритмасдан бир ёклик килиш ниятида шиддат билан жангга 
кириб, уларга кўп талафотлар бердилар. Россия аскарлари 
томонидан ирғитилган гранаталар, замбараклардан ва янги 
нусхадаги кирғин куролларидан ёмғирдек ёғилаётган ўклар 
уларни кўркита олмас эди. Бу жанг манзараси Верёвкин 
армияси полковниги Алиханов-Аварский кундалигида шундай 
тасвирланади: «Жуда кўп микдордаги хивалик отликлар худди 
ерни ёриб чиккани сингари гир атрофимизда пайдо бўлиб, 
тобора орта бордилар ва тезда улар ҳамма томонимиздан 
хужум 
кила 
бошладилар. 
Хон 
оломони 
яланғочланган 
киличларини ҳавода намойишкорона ўйнатиб осмону фалакни


Download 12,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish