Веселовский Н И.
Ўша асар, 167-бет.
‘
Бекавич-Черкасский А
Кавкап халкларинннг Кабарда уругидан, ўшз пайтда Кабарда черкасслар
х.удудига кнргани сабабли Беювични Черкасский (черкаслик) деб этаганлар Бекович лса, «бек»
сўэидан бўлнши мумкин
(Весезовский,
ўша асар, 1-бет); Беконичнннг асли ватани Кабарда
бўлган, унинг исми Искандарбекдир. княдь Голициннинг кизи Марияга уйлангач, насроиий
динига ўтган. Чўкинтириш мароснмида Александр Бекович-Черкасский номини олган, хорижга
ўкншга юборилган. Сўнг поручнк уквонида Приображенский Лейб-гвардия полкига хиэмятга
тайинланган (Узбекистоннннг янги тарихи, 1-китоб, 37-бет).
3 Гапкин М Н .
Эгнографические и исторические материали по Средней Азии и Оренбургскому
краю С Пб . 1869. С 151.
4 Голкин М Н.
Ўш аасар. С. 186-187
26
www.ziyouz.com kutubxonasi
ўзанини кидириш ишлари билан шуғулланди1. Шу билан
Бекович-Черкасскийнинг биринчи экспедицияси ниҳоясига
етади. Бекович-Черкасский бошчилигида 1716 йил 20 сентябрда
Астрахандан Каспий денгизи оркали йўлга чиккан иккинчи
экспедиция2 6.665 кишидан иборат бўлиб, таркибида 3.727
пиёда ва 617 отлик аск^рлари бўлган учта полк 6 та мис ва 9
та чўян тўплар билан куролланган. Экспедиция жуда кўплаб
курилиш асбоб-ускуналарига эга бўлган курувчи-инженерлар,
Астрахан губерниясидан бир неча дворянлар, савдогарлар, йўл
кўрсатувчилар, таржимонлар ва бошкалар билан йўлга чикади.
Отряд қурукликда ҳам ҳаракат қилишга мўлжалланган бўлиб,
унинг ихтиёрида отлар ва 200 та туя бўлган.
Бекович-Черкасский ҳарбий экспедицияси Пётр 1 томонидан
Амударёнинг илгари Каспийга куйилган жойида минг кишилик
истеҳком куриш, дарёнинг эски ўзанини кидириб топиш ва уни
ўрганиш, Амударё сувини Орол томон буриб юборган дамба
олдида истеҳком куриш, Хива ва Бухоро хонликларининг Россия
паноҳи остига ўтишини таъминлайдиган тадбирлар кўриш
каби 12 банддан иборат муҳим йўл-йўриклар олган эди. Бу
ҳарбий экспедиция Тюк-Караган, Бехтир Лиман кўрфазларида
ва Қизилсув дсган жойда ҳарбий истеҳкомлар куриб, 1717
йилнинг 20 февралида Астраханга кайтиб келди. Экспедицияга
йўл кўрсатиб борган Хўжа Нафас, астраханлик дворянлар -
Знанский, Федоровлар билан Амударёнинг илгариги ўзанини ва
унинг сувини Орол денгизига буриб юборган дамбани ахтариб
топиб, улар тўғрисида кўпгина маълумотлар йиғдилар.
Бекович-Черкасский бошчилигидаги бу экспсдициянинг
Каспий денгизи шаркий киргокларини жиддий ўрганиши,
у ерларда бир неча ҳарбий истеҳкомларнинг курилиши ва
экспедициянинг хонликка курукпикдан борадиган йўлларнй
ўрганиш максадида унинг Астраханга кайтиб келиши кабй
ҳаракатлари аслида Хива хонлигига кейинчалик килинадигян *
7
Веселовский Н.И.
Ўша эсар, С 166-167,
7 Галкин М.Н
Ўша асар, С. 288-292. Шунингдек.
Веселовский НИ„
Ўша асар. 169-170 беалар.
27
www.ziyouz.com kutubxonasi
катта харбий экспедициянинг тайёргарлиги эди. Шундай қилиб,
Каспийнингшаркийкирғогиерлариниэгаллаб,Хивахонлигининг
ғарбидан ўраб олиш кўзда тутилган эди. Каспий соҳилларида
курилган истеҳкомлар эса Россиянинг кейинчалик Хивага қила-
диган ҳарбий юришида таянч базасини ўташи учун зарур эди.
Бекович-Черкасский бошчилигидаги отряд Астраханга келиши
биланок яна янги экспедицияга тайёргарлик кўра бошлаши
бунинг далилидир. Бу ҳарбий элчилик экспедициясинингасосий
максади Пётр I томонидан экспедиция олдига кўйилган вазифа-
Хива хонлигини Россия итоаткорлигига ўтказишга эришиш
вазифасини бажариш эди.
Бекович-Черкасский бошчилигидаги бу галги экспедиция
1717 йил 20 июнда Гурьев шаҳарчасидан йўлга чиқди.
Экспедиция отрядида 7 та тўп билан куролланган 3 мингтача
аскар бўлиб, отряд жами 4 минг нафар кишидан иборат эди.
Отряд таркибида Бекович-Черкасскийнинг иккита иниси 20 та
деҳкони билан, князь Заманов, астраханлик дворян Керейтов ва
яна Астрахандан 20 нафар дворян, 13 нафар савдогар ва Волга
бўйи татарларидан 70 нафари бўлган. Улар ихтиёридаги от-улов
ва туялари 6 мингтачадан иборат эди. Хива хонлиги томон юриш
бошлаган бу экспедициянинг шу даражада катта ҳарбий ва бошка
тайёргарлик билан юборилиши унинг зиммасига император
томонидан хонликни Россия тобелигига ўтказиш каби жиддий
вазифа юклатилганлигидан далолат эди.
Бекович-Черкасский хонлик томон бораётиб йўлда Хива
хони Шерғозини ўзининг тинчлик ниятида бораётганлигига
ишонтириш максадида Керейтовни 100 нафар казак билан
олдиндан хонга элчи килиб юборади. Хон ҳам ўз элчиси оркали
совға билан жавоб кайтаради. Шундай бир пайтда хоннинг
Бекович-Черкасский
отрядига
бўлган
тинчлик
кайфияти
ўзгаради. Керейтов ва у билан келган казаклар камокка
олинади. Бекович-Черкасский отрядига карши кўп сонли кўшин
йиғишга киришилади. Чунки қалмиқлар хони Аюкидан келган
элчи, Бекович-Черкасский отрядининг босқинчилик ниятида
28
www.ziyouz.com kutubxonasi
бораётганлиги тўғрисида хабар келтирган эди. Шундан кейин
Қайрағоч деган жойда Бекович-Черкасский отряди билан хон
навкарлари ораларида жанг бўлиб, хиваликлар мағлубиятга
учрайди. Шерғозихон Бекович-Черкасскийга нисбатан хийла
ишлатади. Бу ҳийла шундан иборат бўладики, Шерғозихон
Бекович-Черкасскийга элчи юбориб, Хива навкарларининг унинг
буйругисиз экспедиция отрядига карши хужум қилганликлари
ва гуноҳкорларнинг жазоланишлари баён килиниб, самимийлик
ваъда қилинади.
Пўрси (Хиванинг 108 вёрст шимоли-гарбида) калъаси
якинида улар ораларида музокара бўлиб ўтади. Музокарада
экспедиция отрядини бир жойда жойлаштириш ва уни озука
билан таъминлаш мушкуллиги сабабидан уни Хива атрофидаги
шаҳарларда, беш кисмга бўлиб жойлаштириш тўгрисидаги
Шергозихоннинг таклифи Бекович-Черкасский томонидан кабул
килинади. Шундан кейин Бекович-Черкасскийни кўрикдашга
200 нафар казак колдирилиб, отряднинг бошкалари қисмларга
ажратилиб, белгиланган жойларга юборилади. Уша заҳотиёкулар
яккама-якка кирғин килинадилар. Дастлаб Бекович-Черкасский
кўрикчиларига ҳужум килиниб, барчаси, шу жумладан Бекович-
Черкасскийваубиланбиргабўлганкнязлар-Симонов, Эконовлар
ҳам киличдан ўтказилади. Қирғиндан отряднинг озгина қисми,
шу жумладан, Бекович-Черкасскийнинг иккита иниси - Суюнч,
Ок-Мирзо омон қолдилар. Бекович-Черкасскийнинг инилари
кайтариб юборилиб, бошкалар қуллар сафига қўшилдилар1.
Шундай қилиб, Бекович-Черкасскийнинг Хива хонлигига
қилган ҳарбий-элчилик экспедицияси барбод бўлди. Шу билан
Пётр I нинг ҳам Хива ва Бухоро хонликларини Россияга тобе
қилиш, Ўрта Осиёнинг тилла ва бошка бойликларига эгалик
қилиш, Амударё орқали Ҳиндистонга чиқиш тўғрисидаги
1
Do'stlaringiz bilan baham: |