Қўшмамедхон ва Ғулом Алихонлар ўз ўринларида фаолият
олиб бормаганлар. Ш унинг учун улар ҳукумат таркибидан
чиқарилганлар. Мулла Бекжон Раҳмонов, Ризоаддин Ш окиров,
Назир Шоликоровлар бошка ишга ўтганликлари
сабабли
уларнинг ўрнига янги кадрлар киритилди.
1920 йил 27-30 апрель кунлари бўлиб ўтган халқ
вакилларининг 1-Бутунхоразм курултойида ХХСР нинг биринчи
конституцияси кабул қилинди. Конституция кириш сўзи, 13 боб,
37 моддадан иборат бўлган1. Конституциянинг кириш қисми
2-моддасида Хивада саноат яхши ривожланмагани сабабли
синфий кураш ҳам Хива халки ўртасида ривожланмаганлиги
таъкидланиб, давлат курилиши ҳақидаги бобнинг 5-моддасида
«...мамлакатни барча Хоразм халки ўз вакиллари оркали
билвосита бошкаради», деб кайд этилади2.
Олий орган йилда
бир маротаба чақириладиган курултой бўлиб, у мамлакатни
бошкарувчи Халк Нозирлар Советини сайлайди. Махаллий
ҳокимият органлари район совети - туман шўролари бўлиб,
уларнинг мамлакатдаги сони 22 та. 18 ёшга тўлган ҳар бир
фукаро курултой ва маҳаллий шўроларга сайлаш ва сайланиш
ҳукукига эга бўлиб, фақат аксилинқилобчилар, хоинлар,
жиннилар, хон,
унинг оиласи, катта ер эгалари, йирик
руҳонийлар, умуман конституцияга карши чикувчилар сайлов
ҳуқукидан маҳрум килинган3.
Маҳаллий шўроларнинг
14 таси ўзбеклар
яшайдиган
туманларга, 5 таси туркманлар яшайдиган туманларга ва 3 таси
козоклар ва коракалпоклар яшайдиган туманларга тўғри келар
эди. Шунингдек, ҳар бир туманнинг мачиткўмида (маҳалласида)
оксоқоллар сайланди. Бу оксоколлар 6 ойгача сайланар ва ўз
сайловчиларига ойда бир марта ҳисобот бериб турар эди. Янги
сайланган оқсоколларни олдинги оксоколлардан фарк қилдириш
1 История Хорезмской Народиай Советскай Респубшики. Сборник локументов С. 41-46.
! Турксстан в начале XX века: к нсгории истаков национальной независимости. Научний
релактор РЯ.Ралжапова. Т Шарк. 2000. С. 306.
'
Ражобон Қ.
Бухоро ва Хоратм Халк Республикалари: давлатчиликнинг демократик шакли.
Ўтбекистон лавлагчилиги тарихи очерклари. Т.: Шарқ, 200!. 185-202-бетлар.
323
www.ziyouz.com kutubxonasi
учун «қизил оқсоқоллар», деб юритганлар. 1920
йил май ойида
бундай оқсоқолларнинг сони 430 кишини ташкил қилди.
Қизил
оқсоқолларнинг
ташкил
қилиниши
шаҳарда
мачитқўмларга қараб ёки маълум бир ҳудудга қараб сайланса,
туркманлар, қозоқлар ва қорақалпоқлар яшайдиган овулларда
уруғ-қабилачилик одатларига қараб сайланди.
Ёш хиваликлар партияси рахбари Полвонниёз ҳожи Юсупов
ҳукумати даврида халқ орасида катта эътибор ва мартабага
эга бўлган кишилар ҳукуматнинг раҳбар органларига кўпрок
тайинланганлар. Ҳатто хонлик даврида ҳоким ва оксоколлик
лавозимида бўлган кўпгина кишилар ҳам ўз ўрниларида
қолдирилганлар. Масалан, Хонқа ҳокими Муҳаммадхожи
Аминаддин ўғли Ёш хиваликлар даврида ўз мансабида
қолдирилган1.
1920 йил ёзда Маданият ва маориф нозирининг 18 ёшгача
бўлган қизларни
рўйхатга олиш тўгрисидаги
қароридан
норози халқ ва хивалик уламоларнинг
Оллокулихон мадрасаси
олдига тўпланиб, ҳали ҳам русларнинг давлат бошқарувидаги
таъсири кучлилиги ҳақидаги норозилик чиқишлари баҳонаи
сабаб бўлиб, Хиванинг сўнгги хони Саид Абдуллохон ва унинг
яқинлари, кўплаб уламолар Хоразм Халқ Совет Республикаси
ҳудудидан чиқариб юборилиб, ҳаммаси
Россия ва Украина
ҳудудларига сургун қилинди. Бу Хоразм Республикасида қизил
аскарлар томонидан амалга оширилган қатагонликларнинг
дастлабки кўринишларидан бири бўлди. 1920 йил сентябрь
ойида Қўшмамедхон ва унинг йигитлари Хивада РСФСРнинг
ХХСРдаги вакиллари Дубянский ва Р.Шакировлар буйруги билан
отиб ташланиши туркманлар ва ўзбеклар орасига низо солиш,
Ёш хиваликлар ҳукумати бошқарувига
халал бериш, турли
йўллар оркали мустақил Хоразм Республикасини йўқ килиш
учун қилинган иғвогарлик ҳаракатлари эди. Ҳолбуки, 1920 йил
13 сентябрда РСФСР билан мустақил ХХСР ўртасида ўзаро
тенглик, дўстлик ва ҳамкорлик ҳақидаги Иттифоқ шартномаси
1
Do'stlaringiz bilan baham: