177
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
да тасвирлаб берди. Унга асосан кутилаётган даромадга
риск кўрсаткичлари бевосита боғлиқ, яъни қимматли
қоғозларнинг риск гуруҳларида қандай муаммолар би-
лан боғлиқлигини кўрсатади.
Банк активларини баҳолаш модели “агар активлар
бозори шаффоф бўлса, бозор портфелини минимум дис-
персия чегарасида бўлади” дейди. Математик муноса-
батда бу шуни англатадики, бозордаги портфелни ушлаб
туриш учун портфелни минимум дисперсиясини ушлаб
туриш керак. Хусусан, бозор портфелида N та рискли ак-
тив бўлса, буни қуйидагича математик формулада кўри-
шимиз мумкин.
E(Ri) = E(RZM) + [(E)RM - E(RZM)]BiM, i = 1,.........., N
Ушбу тенгламада, E(Ri)i даги активлардан кутилаётган
даромад, BiM эса i активларни бозор бетаси, бу актив-
ларнинг қайтими билан бозор индекси қайтимининг ко-
вариацияни бозор индексини қайтими дисперсиясига
нисбатини кўрсатади. Буни қуйидаги формулада кўриши-
миз мумкин.
Бозор бетаси = BiM = (COV(Ri, RM))/(σ2(RM))
Юқоридаги формуланинг ўнг томонидаги шартли ми-
нимум дисперсия E(RZM) активлардан кутилаётган да-
ромадни бозор бетаси нолга тенг, бу дегани акциялар
қайтими билан бозор индекси қайтимининг ўртасида
коррелияция мавжуд эмас. Тенгламадаги шартли мини-
мум дисперсия кейинги кўрсаткичдан кейин [(E)RM -
E(RZM)]BiM риск учун мукофот i, BiM активларни ҳар бир
бозор бетаси бир мартадан мукофоти. Агар бу формула-
да рисксиз қарз олиш ва қарз бериш бўлса, Rƒ рисксиз
фоиз ставкасидаги активлар E(RZM)га тенг бўлади. Нати-
жада Шарп-Линтер молиявий активлар баҳолаш модели
тенгламасини шакллантиради. Бу тенгламани қуйидаги
формулада кўришимиз мумкин.
Шарп-Линтер модель E(Ri) = Rƒ + [(E(RM) - Rƒ)]βi,M, i
= 1,.........., N
178
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
E(Ri) активлардан кутилаётган даромад, Rƒ рисксиз
фоиз ли даромад (одатда, давлат қимматли қоғозлар
бўйича тўланадиган фоизли даромад), βi,M активлар-
нинг бозордаги даромадлигини ўзгаришига таъсирчан-
лиги коэффициенти, бозор даромади билан активлар-
нинг даро мадини ковариацияси ва бозор даромадини
дисперцияси алоқасини изоҳлайди. (E(RM) - Rƒ) бу эса
бозор даги рискли активларга пул қўйиб риск эвазига
муко фот олиш
117
.
Фама ва Френчлар
118
тадқиқотини 1993 йилдан 1996
119
йилгача давом эттириб, уч омилли активларни баҳо-
лаш модели назариясини яратдилар. Уларни амалиётда
синаб кўриб активларни баҳолаш модели назарияси бо-
расида тортишувларга барҳам бердилар. Жон Р.Грэм ва
Кэмпбелл Р.Харвилар
120
2001 йилда сўровнома таҳлили-
ни амалга оширдилар ва унга кўра АҚШдаги 392 та ком-
паниянинг молиявий менежерлари 73,5% активларини
баҳолашда уч омилли активларни баҳолаш моделидан
фойдаланамиз, деб жавоб берганлар. Дирк Брунен, Эйбе
де Йонг и Кис Кодеджклар
121
2004 йилда худди шундай
таҳлилни амалга оширдилар. Европанинг 313 компания-
ларидан 45 фоиз молиявий менежерлари капитал баҳо-
сини топишда активларни баҳолаш моделидан фойдала-
нишини аниқлаганлар.
117
https://studfiles.net/preview/6197437/
118
Fama, E., & French, K. (1993). “Common risk factors in the returns on
stocks and bonds. Journal of Financial Economics”, Vol.33, No.1, 3-56
119
Fama, E., & French, K. (1996). “Multifactor explanations of asset
pricing anomalies. Journal of Finance”, Vol.51, No.1, 55-84
120
Graham, J.R. and Harvey, C.R (2001) “The theory and practice
of corporate finance: evidence from the field”, Journal of Financial
Economics 60, 187-243
121
Dirk Brounen, Abe de Jong and KeesKoedijk (2004) “Corporate
Finance In Europe Confronting Theory With Practice”, ERIM REPORT
SERIES RESEARCH IN MANAGEMENT, 1-4
Do'stlaringiz bilan baham: |