Ўзбекистон республикаси банк-молия академияси


Ўзбекистон Республикаси АТ “Алоқабанк”ининг



Download 5,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/114
Sana22.02.2022
Hajmi5,8 Mb.
#98335
TuriМонография
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   114
Bog'liq
kitob 001

Ўзбекистон Республикаси АТ “Алоқабанк”ининг 
активлари тўғрисида маълумот
(минг сўмда, 2014–2018 йил ҳолатига)
66

Активлар
2014
2015
2016
2017
2018
1
Кассадаги 
маблағлар
26 833 232
18 334 799
21 959 589
98 726 772
100 350 
859
2
Қимматли 
қоғозларга 
қилинган 
инвести-
циялар
251
12 190 459
13 563 719
9 061 034
24 115 167
3
Кредитлар
700 616 927
947 427 746
1 101 517 164 1 627 263 282 4 739 069 646
4
Асосий воси-
талар
52 148 464
59 829 800
68 296 126
62 992 923
83 074 650
5
Бошқа 
активлар
229 958 010
180 052 595
368 884 356
994 199 453 900 016 179
Жа-
ми
-
-
-
-
-
Ушбу жадвалдан кўришимиз мумкинки, АТ “Алоқа-
банк”нинг активлари сўнгги беш йилда қарийб 3 баро-
барга кўпайган. 2018 йилда эса банк активлари ўтган 
йилга нисбатан 109 фоизга ошган. АТ “Алоқабанк”нинг 
активлари таркиби таҳлилининг кўрсатишича, кредит 
операцияларидан тушган даромадлар активларни шакл-
лантиришда асосий ўринни эгалламоқда.
АТ “Алоқабанк” корпоратив мижозларни миллий ва 
хорижий валютада кредитлаш бўйича кенг миқёсдаги 
хизматларни тақдим этиб келмоқда ва шу билан бирга, 
турли хил мулкчилик шаклидаги кичик ва йирик бизнес 
66
ижорат банкларининг йиллик молиявий ҳисоботлари асосида 
муаллиф томонидан ишлаб чиқилди.


101
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
корхоналарига, шу жумладан, хорижий капитал иштиро-
кидаги корхоналарга ҳам кредитлар ажратмоқда.
Фикримизча, Ўзбекистон тижорат банклари активлари 
рентабеллигини аниқлашда ривожланган мамлакатлар-
да қўлланилаётган ҳисоб-китоблардан фойдаланиш мақ-
садга мувофиқдир.
Ривожланган мамлакатларда тижорат банклари ак-
тивлари даромадлилик даражасини ҳисоблашнинг энг 
содда ва кенг тарқалган усули бу активлар рентабеллиги 
кўрсаткичи (RoA) ва операцион харажатлар рентабел-
лиги (Cost to Income)ни ҳисоблашдан иборатдир. Актив-
лар рентабеллиги формуласи банк фаолияти самара-
дорлигини белгилаб берадиган молиявий кўрсаткични 
аниқлашга имкон беради. Ҳисобот даври учун активлар 
рентабеллигини (Return on Assets – RoA) аниқлаш учун 
исталган танланган давр учун соф фойдани шу давр учун 
актив ларнинг ўртача миқдорига бўлиш орқали муайян 
санага ҳисоблаб чиқиш мумкин. 
Таъкидлаш жоизки, ушбу кўрсаткич доимий равишда 
самарали маълумот тақдим этмаслиги мумкин. Амалий 
таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, тижорат банклари йи-
риклашиб борган сари RoA кўрсаткичи пасайиб бориш 
эҳтимоли кучаяди. Бу бир тарафдан банк активларини 
бошқариш қийинчилиги вужудга келаётганлигидан дало-
лат берса, бошқа тарафдан бозорнинг юқори рентабел-
лик қисми ўзлаштириб бўлиб, паст рентабеллик қисмига 
ўтилганлигидан далолат беради.
Шу нуқтаи назардан, банк активлари рентабеллиги 
даражасини ҳисоблашда банк активлари кенгайишини 
инобатга олиш, хусусан, қилинаётган харажатлар қанча 
даромад келтираётганлигига баҳо бериш лозим бўлади. 
Ушбу кўрсаткич банкнинг кенгайиши қанчалик самара 
келтираётганлигини баҳолаш имкониятини беради. Банк 
активлари рентабеллигини ҳисоблашда банк активлари 
таснифланиб, ҳар бир таснифланган актив бўйича алоҳи-


102
Ҳасан Ўткирович Раҳматов
да ҳамда жами актив бўйича рентабелликни ҳисоблаш 
мақсадга мувофиқдир. Бу банкнинг қайси йўналишдаги 
активлари даромадлилик даражаси юқорилигини баҳо-
лаш имконини беради.
Биз буни 2014–2018 йилларда АТ “Алоқабанк” ва унга 
таққосланаётган банкларнинг активлари рентабеллиги 
мисолида кўришимиз мумкин.
Ушбу кўрсаткич 2018 йилга келиб, АТ “Алоқабанк” учун 
3,2 фоизни, “Ипак Йўли” АТИБ 4,5 фоизни, “Ҳамкорбанк” 
АТБ 3,1 фоизни, АТИБ “Ипотека-банк” 1,5 фоизни, 
АТБ “Қишлоққурилишбанк” 1,1 фоизга ошган.
Рентабеллик кўрсаткичи ўртача йилига ўсиш
АТ “Алоқабанк” учун 2,8 фоизни, АТИБ “Ипак Йўли” 3,0 
фоизни, АТБ “Ҳамкорбанк” 3,6 фоизни, АТИБ “Ипотека-
банк” 1,8 фоизни, АТБ “Қишлоққурилишбанк” 0,9 фоизни 
кўрсатмоқда.
3.2­жадвал

Download 5,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish