Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


III.13. – МАВЗУ: ТЕОДАЛИТ БИЛАН ТАСВИР ОЛИШ ВА АСОС



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

III.13. – МАВЗУ: ТЕОДАЛИТ БИЛАН ТАСВИР ОЛИШ ВА АСОС 
ЯРАТИШ. ДАЛА ВА КАМЕРАЛ ИШЛАР
Режа 
III.13.1. Теодолит йўллари. 
III.13.2. Тафсилотларни тасвирга туширишдаги бажариладиган ишлар. 
III.13.3. Дала ўлчаш ишларини қайта ишлаш (камерал ишлар). 
Таянч сўз ва иборалар: 
Теодолит йўллари, таянч нуқта, тафсилот, 
қутбий усул, буссоль.
 
III.13.1. Теодолит йўллари 
Жойнинг тасвирга олишда, трассада ўлчаш ишларини бажаришда 
жойида барпо этилган 
теодолит йўллари
асос этиб олинади. Теодолит 
йўллари синиқ чизиқ шаклида тузилган бўлиб, бурчаклари ―приѐмлар‖ 
усулида 30′′ ѐки 1′ аниқликда ва томонлари дальномерлар ѐки 20 – метрли 
лентада, берилган аниқликда ўлчанади. 


59 
Теодолит йўллари триангуляция, трилатерация, полигонометрия 
пунктлари орасидан ўтказилиб ѐйиқ чизиқ ва уларга боғланган ѐки 
кўпбурчакли – полигонлар кўринишида тузилади (13.1-расм). 
13.1-расм. Теодолит йўллари: кўпбурчакли полигон ва осма чизиқли. 
А, В, С, Д, F, G, H – теодолит йўлларидаги таянч нуқталар; F, G, H, С – полигондаги 
диоганал йўл; M ва N – нуқталар билан далат геодезик пунктлар кўрсатилган; ѐй 
чизиқлар-ички ўлчанган бурчакларни кўрсатади. 
Теодолит йўлларини шакли худунинг тавсифига боғлиқ бўлиб, кўприк 
ўтиш жойлари, аэродромларни тасвирга олишда ѐпиқ полигон шаклида ва 
чизиқли иншоотларда (автомобиль трассаси бўйлаб) ѐйиқ йўл кўринишида ва 
ҳар 2 ѐки 5 км давлат геодезик пунктларга боғланган бўлади. Теодолит 
йўлларини таянч нуқталарини танлашда, ҳар бир таянч нуқтадан икки туташ 
нуқта яққол кўринишга эга бўлиши талаб этилади. 
Теодолит 
йўлларининг 
учларидаги 
бурилишлар 
автомобиль 
йўлларинининг трассасини бурилиш учлари билан бир туташ (бир жойда) 
олинади. Теодолит йўлларида бурчаклар йўналиши бўйича ўнг бурчак 
ўлчанади. 
Дала ишларини бошлашдан аввал геодезик асбобларнинг ўлчаш 
ишларига яроқлилиги текширилади ва созланади. Дала ўлчаш ишлари 
жойида тасвир олиш асосини яратиш ва тафсилотларни тасвирга олиш 
ишларидан бошланади. 
Жойида тасвир олиш асосини яратиш тартиби. Теодолит билан тасвир 
олиш асоси, очиқ ѐки ѐпиқ теодолит – йўлларидан ташкил топади. 
Теодолит йўлларининг томонлар узунликлари 350 м дан катта ва 20 − 40 
м кичик бўлмаслиги талаб этилади. 
Теодолит йўлларидаги таянч нуқталарни координаталарини ва барча 
томонларнинг дирикцион бурчагини ҳисоблаш учун, юқорида қайт 
этилганидек, теодолит йўли давлат шаҳобчасига боғланиб, асоснинг бирор 
нуқтасининг координаталари ва тўрнинг бир томонининг дирекцион бурчаги 
аниқланади. 
Бизнинг мисолда план олинадиган жой майдоний бўлганлиги туфайли 
ѐпиқ теодолит йўли ҳосил қилинган. Бунинг учун: 
1). Жой билан танишилади ва таянч нуқталар ўрни белгиланиб жойида 
маҳкамланади; 
2). Теодолит – йўлнинг бир учи (бирор бир таянч нуқта) кўрсатилган 
шартли реперга боғланади ѐки шу нуқтанинг координатаси раҳбар томонидан 
берилади; 


60 
3). Теодолитда буссол ѐрдамида биринчи теодолит йўлининг магнит 
азимути аниқланди. Бунинг учун лимб билан алидаданинг ―нўли‖ 
бирлаштирилиб, буссолнинг мили шимолга йўналтирилади ва лимб 
қотирилиб, иккинчи йўналишга қаратилиб микраскопдан саноқ олинади. 
Олинган қиймат биринчи йўналишнинг магнит азимутини белгилайди. 
4). Полигон учларининг сонини жой шароитига кўра, беш ѐки олти таянч 
нуқтадан иборат ва оралиқ масофаларини 80 – 200 метр этиб белгилаш 
тавсия этилади; 
5). Таянч нуқталар орасидаги масофалар 
(D)
лента билан тўғри ва 
тескари томонга қараб 2 марта ўлчанади, ўлчаш хатолиги 1/2500 катта 
бўлмаган ҳолатда ўлчанган қийматларнинг ўртачаси қабул қилинади.
6). Агар, таянч нуқталар орасидаги релъфнинг қиялиги 2 дан ортиқ 
бўлса, масофа қийматининг жойланиши ҳисобга олинади.
Бунинг учун масофа ўлчанаѐтган теодолит йўлнинг бир учидаги таянч 
нуқтага теодолит ўрнатилиб, асбоб баландлиги қайд қилинади ва иккинчи 
таянч нуқтага ўрнатилган рейкада белгиланган асбоб баландлигининг 
қийматига қаратилади, ҳамда вертикал доиранинг 
ДЧ
ва 
ДЎ
ҳолатида 
микраскопдан саноқ олинади; 
Олинган саноқлар бўйича асбобнинг нўль ўрни 
(НЎ)
аниқланади: 
,
2
ДЎ
ДЧ
НЎ


НЎ
нинг миқдори бўйича рельефнинг қиялиги 
(ν)
ҳисобланади:
,
2
ДЎ
ДЧ
v


,
НЎ
ДЧ
v


.
ДЎ
НЎ
v


Аниқланган қиялик ҳисобга олиниб, таянч нуқталар орасидаги 
жойланиш масофасининг узунлиги 
(d)
топилади: 
d=DCоs*υ 
Ифодаларда 
ДЧ
ва 
ДЎ
– мос равишда теодолитнинг доира чап ва доира 
ўнг ҳолатидаги вертикал доирадан олинган санноқлар; 
НЎ
− кўриш 
трубасининг горизантал ҳолатидаги миқдор; 
D
– лентада ўлчанган масофа; 
υ
– қиялик бурчаги. Барча ўлчаш ва ҳисоблаш натижалари ишчи жадвалларга 
жамланади. 
7). Теодолит йўлларининг таянч нуқталари орасидаги горизонтал 
бурчаклари ―тўлиқ приѐмлар‖ усулида, теодолитнинг вертикал доирасининг 
ДЧ
(доира чап) ва 
ДЎ
(доира ўнг) ҳолатларида ўлчаниб ва хатоликлар 1′ 
ошмаган тақдирда ўртача миқдори ҳисобланиб горизонтал бурчак ўлчаш 
журналига қалам билан тўлдирилади. 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish