Ўзбекистон республикаси автомобиль йўллари давлат қЎмитаси


II.10.3. Геометрик ва тригонометрик нивелирлаш



Download 10,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/204
Sana24.06.2022
Hajmi10,68 Mb.
#701349
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   204
Bog'liq
МУҲАНДИСЛИК ГЕОДЕЗИЯСИ

II.10.3. Геометрик ва тригонометрик нивелирлаш 
Геометрик 
нивелирлаш. 
Геометрик 
нивелирлашда 
нивелирни 
ўлчанаѐтган нуқталарга нисбатан ўрнатилишига кўра: икки усулда 

олдига 
қараб
ва
 ўртадан
нивелирлаш усулларида бажарилади. 
10.4 -расм. Олдинга қараб нивелирлаш
Олдинга қараб нивелирлашда баландлиги 
Н
А
маълум бўлган 
А
нуқта 
устига нивелир ва 
Н
В
баландлиги аниқланиши керак бўлган 
В
нуқтага 
геодезик рейка ўрнатилади (10.4-расм). 
Нивелирни визирлаш нурини горизонтал холатга келтирилиб, асбоб 
баландлиги – 
i
ўлчанади (
А
нуқтадан нивелирни окуляр марказигача бўлган 
масофа) ва 
В
нуқтадаги рейкадан 
b
саноғи олинади. 
А
ва 
В
нуқталар 
орасидаги орттирма 
h
, асбоб баландлиги 
i
дан 
b
саноғининг айирмасига тенг: 
h=i-b 
Расмга кўра, 
В
нуқтани баландлиги эса 
H

=H
А
+h, 
бўлади. 
Ифодага тенгламадаги 
h
нинг қиймати қўйилса 


47 
H

=H
А
+i-b, 
келиб чиқади. 
Бу еда, 
H
А
+

– асбобни мутлақ баландлигини кўрсатади ва 
асбобнинг 
сатҳ баландлиги 
деб юритилади ва 
H
ACБ
ифода билан белгиланади. 
Асбобнинг сатҳ баланлиги – 
H
ACБ
орқали 
В
нуқтанинг баландлиги қуйидагича 
аниқланади: 
H

=H
ACB
-b 
Ўртадан туриб нивелирлашда икки нуқта ўртасига нивелир ўрнатилади. 
Нивелирнинг нивелираш нури горизонтал ҳолатга келтирилиб, аввал 
А
нуқтадаги рейкадан 
а
ва 
b
нуқтадаги рейкадан 
b
саноқлари олинади.Нисбий 
баландлик 
h
қуйидаги ифодадан топилади: 
h=а–b 
Ўртадан туриб нивелирлашда нивелир қўйилган жой – станция 
дейилади, кейинги нуқта деб унга нисбатан бошқа нуқтанинг нисбий 
баландлиги аниқланаѐтган нуқтага, олдинги деб нисбий баландлиги 
аниқланаѐтган нуқтанинг саноқлари қабул қилинган. Шунга кўра: 
H

=H
А
+h, 
бу ерда 
h=а–b 
юқоридаги тенгламалардан 
H

=H
А
+а–b, 
келиб чиқади. 
10.5 -расм. Ўртадан туриб нивелирлаш 


48 
Икки нуқта баландликларини фарқи (нисбий баландлик) битта 
станцияда аниқланса, 
оддий нивелирлаш
ѐки бир нечта станцияларда, яъни 
нивелир ва рейкаларини бир неча марта кўчиришлар орқали бажарилса 
мураккаб нивелирлаш
дейилади (10.5-расм). 
Тригонометрик нивелирлаш.
Тригонометрик нивелирлаш усулини 
қуйида келтирилган чизма орқали кўриб чиқамиз (10.6-расм). 
10.6 -расм. Тригонометрик нивелирлаш чизмаси. Расмда: i – асбобнинг баландлиги
Υ – қиялик бурчаги; v 

 нуқтадаги рейканинг баландлиги; D 

 кузатилаѐтган А ва В 
нуқталар орасидаги горизантал масофа; D – дальномерда ўлчанган масофа 
Иккита 
А
ва 
В
нуқталар орасидаги нисбий баландликни аниқлаш учун 
Д
масофани ва вертикал бурчак 
ν
қийматларини ўлчаш керак бўлади. Бунинг 
учун 
А
нуқтага қия нурга эга бўлган, вертикал доирали геодезик асбоб 
ўрнатилиб, В нуқтага геодезик рейка қўйилади. 
Д
масофа 
АВ
оралиғи бўйича 
бевосита ѐки воситали (масалан, дальномер) ускуна ѐрдамида, ν вертикал 
бурчак теодолит билан ўлчанади. Бунинг учун аввал асбоб баландлиги 
i

аниқланиб окулярни тўрларини маркази 
В
нуқтадаги рейкага, аввалдан 
белгилаб қўйилган асбоб баландлигига визирланиб, вертикал доирадан 
ν
қиялик бурчаги ўлчанади. 
Асбоб баландлиги белгиланган нуқтага қараб 
ν
ўлчаш мумкин бўлмаган 
холатларда, визирлаш тўрининг маркази 
В
нуқтадан рейка баландлиги 
L
қараб қиялик бурчаги топилади. Бу ҳолда нисбий баландлик 
h
қуйидаги 
тригонометрик тенгламадан ҳисобланади: 
h=dtgν–i–L+f 
бу ерда, 
d
– нивелирланаѐтган нуқталар орасидаги масофа; 
d=Dcos
2
ν; i 
– 
асбоб баландлиги; 
L
– рейка баландлиги; 
f
– ер эгрилиги билан асбобнинг 
рефракция учун киритилган тузатма 
f=0.42d
2
/R
. Ернинг эгрилиги ва рефакция 
учун киритилган тузатма масофалар 450 м дан ортиқ бўлганда киритилади. 

Download 10,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   204




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish