Ўзбекистон Республикаси алоқа, ахборотлаштириш ва телекоммуникация технологиялари давлат қўмитаси Тошкент ахборот технологиялари университети


Бозор иктисодиёти мазмуни мохияти ва асосий белгилари. Бозор ва



Download 406,03 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/3
Sana21.02.2022
Hajmi406,03 Kb.
#24351
1   2   3
Bog'liq
bozor ixtisodietiga utish davri uning zarurligi va muommolari

Бозор иктисодиёти мазмуни мохияти ва асосий белгилари. Бозор ва 
унинг тузилиши. Бозор иктисодиётига утиш даври 
Бозор иктисодиёти куп асрлардан буён мавжуд булиб, тараккиётнинг хозирги 
боскичидагина 
умуминсоний 
кадрият 
даражасига 
кутарилди. 
Бозор иктисодиёти уз ривожланишида куйидаги боскичларни босиб утди. 
Дастлабки, «куртак», эркин, тартибга солинувчи, деформациялашган бозор 
иктисодиёти. 
1. Дастлабки, «куртак» бозор иктисодиёти. Бу боскичда бозор иктисодисти 
эндигина шакллана бошлайди. Бозор муносабатлари, алокалари тасодифий 
юз бериб, бир товарни иккинчи товарга айирбоиглаш тарзида юз беради. 
Лекин шу пайтданок бозор катта роль уйнай бошлаган. Жамият аъзоларининг 
табакаланишига, у ёки бу товарни ишлаб чикаришни ривожлантиришга 
ахамият 
бериш 
бошланган. 
2. Эркин, стихияли ривожланувчи бозор иктисодиёти. У таркок, бир-биридан 
ажралган, ишлаб чикарувчилар ва истеъмолчилар максади ва харакати бир-
бири билан олдиндан мутлако келишилмаган фаолиятдан иборат. Албатга, 
эркин стихияли бозор иктисодиётининг хам дастлабки боскичи билан 
кейинги классик боскичи уртасида фарк бор. Лекин, умуман олганда, классик 
бозор иктисодиёти катор хусусиятлари билан ажралиб туради: 
3. Кишилик жамияти узок тарихий тараккиёт натижасида эришган 
иктисодиёт - бу цивилизациялашган (тартибга солинадиган) бозор 
иктисодиётидар. 
Тартибга солинадиган бозор иктисодиётида давлат кутилмаганда юз 
берадиган тангликларни юмшатиш учун чора-тадбирлар белгилаш оркали 
таъсир курсатади. Албатга, бу чора-тадбирлар хужалик юритувчи субъектлар 
фаолият эркинлигини, ижодий мехнат ва ташаббускорликни чеклашга олиб 
келмаслиги керак.Цивилизациялашган бозор иктисодиётининг хам узига хос 
белгилари 
бор: 
1. Хусусий мулк билан бир каторда бошка мулк шакллари хам мавжуд 
булади. 
2. Ишлаб чикариш бозор талабини хисобга олган холда олиб борилади. 
Маркетинг 
мухим 
роль 
уйнайди. 
Номаълумлик 
камаяди. 


3. Халол ракобат асосий уринга чикади, унинг маданий усуллари 
кулланилади. 
4. Иктисодиёт субъектлари уртасида узок даврга мулжалланган доимий 
алокалар, узаро манфаатли шерикчилик муносабатлари карор топади. 
5. Давлат иктисодий хаётга аралашиб, иктисодиётни тартиблашда 
катнашиши туфайли чукур иктисодий тангликлар юз бермайди. Агарда улар 
юз берса хам ундан тезда чикиб кетиш чора-тадбирлари белгиланади. 
6. Иктисодиёт юксак даражага эришганда жамият бой булади, шунинг учун 
тадбиркорлар факат бой булиш учун эмас, балки обру-эътибор козониш, 
хурматга 
сазовор 
булиш 
учун 
хам 
харакат 
киладилар. 
7. Иктисодиёт ижтимоий йуналтирилган, камбагалларга ёрдам бериш, 
оммавий 
фаровонликни 
таъминлашга 
каратилган 
булади. 
8. Одамларнинг иктисодий табакаланииш чекланади. Жамиятда узига тук 
урта 
хол 
ахоли 
асосий 
катламни 
ташкил 
килади. 
Цивилизациялашган бозор иктисодиёти шароитида тартибга солиш факат 
бозорнинг салбий окибатларини чеклашга каратилади. Бундан шундай 
хулоса чикариш мумкин, бозор иктисодиёти шароитида бозор, аввало, узини-
узи тартибга солади, ундан ташкари, давлат хам иктисодиётни тартибга 
солишга 
таъсир 
курсатади. 
Бозорни бошкаришда иктисодий, ташкилий-маъмурий ва нихоят, ижтимоий-
пхисологик 
усуллар 
кулланилади. 
Факат, иктисодчи В.Леонтьев курсатганидек, энг мухими бозорни узини-узи 
бошкариш билан давлат томонидан тартибга солишнинг оптимал даражасини 
топишдир. Щозиргача бу талабга идеал даражада жавоб берадиган давлат 
йук. 
Бозор иктисодиётини тартибга солишда давлатнинг хаддан ташкари 
аралашуви бозор иктисодиётининг деформациялашувига олиб келади. 
Бозор иктисодиётининг мохияти унинг асосий белгиларида намоён булади. 
Улар 
куйидагилар: 
1. Бозор иктисодиёти мулкчиликнинг турли-туманлигига асосланади. Щар 
кандай жамиятнинг иктисодий асоси, иктисодий тизими мулкчиликдан 
бошланади. Мулк эгаси булиш ёки булмасликка караб, жамиятда хар бир 
кишининг 
мавкеи, 
яъни 
социал 
макоми 
юзага 
келади. 
Барча мулк шакллари тенглигини таъминлаш асосида мулк монополияси 
(якка хокимлиги)га йул куйилмайди. Мулк шакллари чекланмаган холда 
ривожланади. Мулк шаклларига хос тарзда хужалик юритиш усуллари хам 
турли-туман булиб, бу уз навбатида биринчидан, хар бир инсоннинг табиат 
инъом этган акл заковати, фаросати ва бошка хислатларига кура фаолият 
турини эркин танлаш имконини беради. Мулкчилик турли шаклларини 
мавжудлиги ва уларнинг тенглигини иктисодий плюрализмнинг асосидир. 
Иккинчидан, мулкчилкнинг турли-туманлиги жамиятда ракобат кураши 
булиши учун зарур мухит яратади. Буларсиз жамият тараккиётига эришиб 
булмайди 
(IV 
боб). 
2. Бозор иктисодиёти эркин иктисодиёт. Иктисодий фаолият эркинлигини 
асоси ишлаб чикариш омиллари ва яратилган товарларнинг мулк объекти, 


мулк 
эгаларининг 
эса 
мустакил 
булишидир. 
Щар бир киши мавжуд конунларни бузмай хохлаган иктисодий фаолияти 
билан шугулланиши мумкин. Бунинг учун асос мулкчиликнинг турли-
туманлиги 
ва 
тенг хукуклиги конуний равишда 
таъминланган. 
3. Бозор иктисодиёти якка хокимлик (монополизм)ни инкор этувчи иктисод. 
Иктисодий монополизм - корпорация, фирма, ташкилот ёки давлатнинг 
иктисодиётда ёки бирор сохада танхо хукмронлик килишидир. 
Монополизмнинг асоси иктисодиётда муайян мулк шаклининг танхо 
хукмронлигидир. Монополия уз табиатига кура тургунликни пайдо килади, 
ташаббусни чегаралайди ва хоказо. Шунинг учун хам бозор иктисодиёти 
монополизм билан чикиша олмайди. У антимонопол йуналишга эга. 
4. Бозор иктисодиётида ракобат асосий урин тутади. Ракобат бозор 
иктисодиётини харакатга келтирувчи, тартибга солувчи, назорат килувчи куч 
хисобланади. Ракобат кураши мехнат унумини оширишга, иш сифатини 
яхшилашга, янги техника, технологияни жорий килишга, иктисодий 
ресурсларни кам сарфлаган холда уларни самарали ишлатишга ундайди. 
Ракобат курашида голиб чикиш учун ахоли талабига мос товарлар ишлаб 
чикаришга, талабнинг узгаришига тез мослашиш зарур. Натижада ракобат 
кураши иктисодиётни олга караб ривожланишига олиб келади. Бу монополия 
мавжуд булган такдирда хам уз билганича иш юритишни билдирмайди (X 
боб). Чунки ракобатни давлат тартибга солиб туради. Антимонопол кучлар 
вужудга келтирилиб, бозор иктисодиётининг хамма субъектлари учун бир 
хил имконият яратилади. Ана шу имкониятдан кай даражада фойдаланиш 
ишбилармонликка 
боглик. 
5. Бозор иктисодиётида нархлар эркин, талаб ва таклиф нисбати асосида 
шаклланади. Нарх сотувчи билан харидорнинг савдолашиб келишиши 
туфайли белгиланади. Бунда сотувчи сарфлаган харажатларини коплаб, 
фойда куришни назарда тутса, харидор энг юкори наф куришини уйлайди. 
Пул иктисодий алокаларнинг асосий воситаси хисобланади. Либераллашган 
нархлар сотувчини хам, харидорни хам хамиша нархни хисобга олган холда, 
фойда-зарарни назарда тутган холда фаолият юритишга олиб келади. 
6. Бозор иктисодиёти шароитида бозор харидорнинг измига буйсунади. 
Ишлаб чикариш, хизмат курсатиш харидорнинг талаб ва эхтиёжига караб 
мослашишга мажбур. Агарда мослашмаса, яъни талабга лойик махсулот 
ишлаб чикармаса, хизмат курсатмаса, у зарар куриши, хатто бор будидан 
ажралиб колиши мумкин. Бундан келиб чикиб товар ва хизматлар 
тукинлигига эришилади, Товарлар тукинлигини таъминлашда нархларнинг 
эркинлиги 
мухим 
роль 
уйнайди. 
7. Бозор иктисодиёти фаолиятларни мувофиклаштириш, бошкаришда хам 
узига хос хусусиятларга эга. Унда уз-узини бошкариш билан давлат 
таъсирини 
утказиши 
коришиб 
кетади. 



Download 406,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish