Ўзбекистон республикаси ахборот технологиялари ва коммуникацияларини



Download 10,51 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/258
Sana23.02.2022
Hajmi10,51 Mb.
#130560
TuriСборник
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   258
Bog'liq
Toplam-2-1

Адабиётлар: 
1. 
John E. Spencer and Preston Young. Contrasting the Photodigm DBR 
Laser Diode Architecture with Competing DFB Designs. Photodigm, Inc. 
2. 
Листвин В.Н «DWDM СИСТЕМЫ» /Учебная пособия/ Москва. 2019. 
ҚУЁШ ЭНЕРГИЯСИ ЁРДАМИДА СУВ ИСИТИШ 
ТИЗИМЛАРИНИНГ УМУМИЙ ТАҲЛИЛИ 
Ш.У. Эргашев 
Мухаммад ал-Хоразмий номидаги ТАТУ Фарғона филиали 
Биноларни иситишда куёш энергиясидан фойдаланилса бўлади. 
Биноларни иситиш системаси сув иситиш системасига ўхшаш бўлиб, улардан 
ўлчамлари катталиги билан фарқ, қилади. Кўпинча иссиқлик ташувчи 
вазифасида сув ва ҳаводан фойдаланилади. Иситиш системасииинг асосий 
таркиби коллектор, аккумулятор, юклама (иситиладиган хона ёки бино) ва 
рословчи қурилмалардан иборат бўлади. Мўътадил иқлим шароити учун 
иситиш системасини қўшимча энергия манбаи бўлиши керак. Системаларни 
лойиҳалаш ва ҳисоблашда қуёш ва қўшимча энергиялар орасидаги оптимал 
нисбатни аниқлашга тўғри келади. 
Қуёш қўйи жойлашганда экватор тарафга қаратилган Шимолий ярим 
шарда, Жанубга, Жанубий ярим шарда Шимолга қаратилган катта ойнали 
биноларда қиш пайтлари қуёш нурини тутиш жуда самарадорли бўлади. 
Коллектор, аккумулятор ва қўшимча энергия манбаи қуёш иситиш 
системасининг асосий қисмини ташқил қилади. Бундай системаларни 
эксплуатация шароитига боғлик ҳолда тўртта иш режимига ажратиб қараш 
мумкин. 
A-режим- Қуёш энергияси тушаяпти, бинонинг иссиқлик таъминоти 
талаб этилмаяпти, унда коллектордан олинадиган ҳамма энергия 
аккумуляторга тўпланади. 
В-режим- Куёш энергияси тушаяпти, бинонинг иссиқлик таъминоти 
талаб этиляпти, унда коллектордан олинадиган ҳамма энергия бинонинг 
иссиқлик талабини қондириш учун сарфланади. 


303 
С-режим- Куёш энергияси тушмаяпти, бинонинг иссиқдик таъминоти 
шарт, аккумуляторда энергия тўплами мавжуд, унда бинони иситиш 
аккумулятордаги иссиқлик энергияси ҳисобига амалга ошади. 
Д-режим- Куёш энергияси тушмаяпти, бинони иситиш шарт, аммо 
аккумулятордаги энергия тугаган, унда бинони иситиш қўшимча энергия 
манбаи ҳисобига бажарилади. 
Мавжуд системаларда бешинчи иш режим ҳам бўлиши мумкин. 
Масалан, аккумулятор энергиясига тўйинган иссиқликка талаб йўқ, коллектор 
энергия ишлаб бериш мумкин. Бундай шароитларда энергияни тўплаш ёки 
фойдаланишга имкон бўлмай қолади, аммо бу энергия сарфланиши керак. 
Бундай ҳоллар учун қўшимча иш режимларини кўриб қўйишга туғри келади, 
яъни иссиқ сув таъминоти режими. Айрим системаларда бир вақтда бир неча 
иш режимларини бажариш мумкин. Қўшимча иссиқлик манбаи ва 
аккумуляторни ҳаво иситиш системаларининг кенг қўлланилган схемаси 
варианти (1-чизмада) келтирилган. 
1-расм. Ҳаволи иситиш системасининг принципиал схемаси. 
Бу системада (1-расм) энергияни аккумуляциялаш маҳсулоти сифатида 
тошлар, энергияни коллектордан аккумуляторга, сўнг бинога иссиқлик 
ташувчи сифатида Лаводан фойдаланилади. “Заслонка” ларнинг ҳолатини 
белгилаб тўрт режим бажарилади. Аммо системада аккумуляторга бир вақтда 
энергияни тўплаш ва уни тарқатиш режимларини бажариб бўлмайди. Агарда 
юю1амани таъминлаш учун энергия етарли бўлмаса қўшимча иситиш 
энергиясини коллектор ёки аккумулятордаги энергия билан биргаликда 
бинони иситишга сарфлаш мумкин. 
Системада вентиляторни қўллашдан мақсад шуки, коллектордаги босим 
атроф-мухит босимидан юқори бўлиши, бу босим эвазига коллектордаги 


304 
иссиқлик йўқолишини камайтириш. 
Ҳаволи иситиш сисгемалари бошқа, яъни иссиқлик ташувчи сифатида 
сув олинган системаларга Қараганда бир қатор ютуқларга эга. Ҳаволи 
системаларда коллектордаги иссиқлик ташувчининг музлаб қолиш ва 
иссиқлик узатилмаган даврда қизиб кетиш эҳтимоллари бўлмайди. Бундай 
системаларда металларнинг емирилиши сезиларсиз, иссиқликни ростлаш 
жиҳозлари эса ҳоли ўрнатилга. Ҳаволи иситиш системаларининг 
камчиликларидан асосийлари - бу ҳаво тўлдирилганда катта сарф, 
аккумуляторнинг нисбатан катта ҳажмлилиги ва системага оддий абсорбцион 
ҳаво кондиционерини улаш қийинлигидир. 
Қўшимча энергия манбали ва аккумулятор бакли кенг тарқалган сув 
иситиш системасининг принципиал схемаси (2 расм) келтирилган. 
Бу система қуёш коллектори, аккумулятор қисми, қўшимча энергия 
манбаи ва юк қисмлари бир-бирига боғликсиз ростлаш жараёнларини 
бажаришга имкон беради. Бундай системаларда қуёш энергияси ҳисобига 
қиздирилган сувни аккумуляторга тушиши ва бир вақтни ўзида ундан бинони 
иситиш учун иссиқдик чиқарилиши мумкин. 
2
-расм.
Сувли иситиш системасининг принципиал схемаси. 
Бу системада қўшимча иссиқлик манбаи ҳисобига аккумуляторни 
иситмасликка имкон берадиган “байпас” линияси кўзда тўтилган. 
Системанинг яхши томонларидан иссиқлик узатиш системаси ва 
аккумуляторда 
умум-иссиқлик 
ташувчидан 
фойдаланилганлиги 
аккумуляторни 
кичик 
ҳажмлиги, 
системада 
абсорбцион 
ҳаво 
кондиционеридан фойдаланишга имкон борлигидадир. Аммо системада 
иссиқлик ташувчи сифатида сувдан фойдаланиш айрим қийинчиликларга 


305 
олиб келади. Масалан, коллекторни музлаб қолиш эҳтимолидан сақлаш, 
системада емирилиш ҳавфини борлиги ва хоказолар. [2] 

Download 10,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   258




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish