41-боб. УЮШГАН ЖИНОЯТЧИЛИКНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШ
1-§. Уюшган жиноятчилик ва гуруҳлар тавсифи
Жиноятчилик билан курашишнинг 70-йиллардаги амалиѐти ва
назариясида профессионал (касбий) жиноятчилик бизда йўқ қилинган, бу
нарса бизнинг жамиятга хос эмас деган фикрлар ҳукмрон эди. Олимлар ва
амалиѐтчилар кўплаб жиноятларни бир гуруҳ томонидан, бир хил усулда
юқори «технологик» савияда содир этилган ҳолатларига дуч келганда жи-
ноятчиларнинг ҳаракатларида баъзи бир «профессионаллик элементлари»
борлиги ҳақидаги юзаки изоҳлар берардилар. Жиноий фаолият билан
касб
сифатида шуғулланиш ҳақида ҳеч нима дейилмасди. Собиқ Иттифоқда
профессионал жиноятчиликнинг, айниқса уюшган жиноятчиликнинг мав-
жуд эмаслиги ҳуқуқ фанининг ақидаларидан бири бўлиб келди.
Аммо вақти келиб, нафақат профессионал, балки профессионал
уюшган жиноятчиликнинг мавжудлигини тан олиш пайти келиши муқар-
рар эди. Унинг жиноий-сиѐсий жиҳатини тан олишнинг ўзи кифоя қилма-
ди: зудлик билан ўз ечимини талаб қиладиган илмий ва амалий тусдаги
бир қатор муаммолар пайдо бўлди. Ташкилий жиҳатдан биринчи ѐндашу-
вда Ички ишлар вазирлиги тизимида махсус бўлинма тузилди ва бу ишга
муҳим маълумотларни аниқлашга қодир кучли техника воситаларига эга
бўлган Давлат хавфсизлик қўмитаси жалб этилди. Илмий жиҳатдан би-
ринчи навбатда уюшган жиноятчилик нима эканлигини ҳамда унинг гуруҳ
жиноятчилигидан фарқи нимадалигини аниқлашга тўғри келди.
Адабиѐтда жиноий гуруҳнинг бир қанча таърифлари берилган.
Масалан, баъзи муаллифлар уни умумий мақсадга интилувчи, маълум бир
тарзда уюшган, жамият учун хавфли, инсон ҳуқуқларини поймол этувчи
ҳаракатлар асосида бирлашган кичик норасмий гуруҳ деб эътироф этиша-
ди. Бошқа муаллифларнинг фикрига кўра, бундай жиноятчиларни ўзаро
шахсий муносабатлар эмас, юқори даражада ривожланган жиноий фаоли-
ят бирлаштиради. Жиноий фаолият асосидаги жамиятга қарши шахслар
кичик норасмий гуруҳ тусидаги маълум бир тарзда ташкиллаштирилган
уюшма ва бирлашган ҳолатда ҳаракат қилувчи фаолият субъектидир. Ана
шу субъектларнинг ҳамжиҳатлилиги даражасига қараб, жиноий гуруҳнинг
қуйидаги криминалистик турлари мавжуд: тасодифий, уюшган, жиноий
ташкилотлар.
Биринчи гуруҳга гуруҳий жиноятни содир этиш учун
тасоди-
фий
шароитлар тақозосида бирлашган шахслар киради. Унинг асосий
мақсади жиноят содир этиш эмас, балки мулоқотга бўлган эҳтиѐжни
қондиришдир. Гуруҳнинг кўпгина аъзолари дастлаб жиноятни бир-бирини
қўллаб-қувватлаш учун, тасодифан, ҳамма билан ўша ерда бўлгани учун
ѐки тўсатдан рўй берган вазият натижасида амалга оширадилар. Тасоди-
фий гуруҳда роллар одатда тақсимланмайди ва гуруҳ аъзоларининг
уюшқоқлиги ҳам анча паст бўлади. Агар тасодифий жиноий гуруҳ фош
этилмай қолса ва у криминалистик фаолиятни давом эттирса аста-секин,
уюшган жиноий гуруҳга айланади. Бу гуруҳлар етакчи бўлмаса-да, улар
анча уюшқоқ бўлиб, энг фаол ва обрўли аъзоларидан иборат ўзакка эга-
дир. Жиноий фаолиятда бир ѐки бир неча шахс тобора етакчи роль ўйнай
бошлайди. Улар бошқалардан кўра фаол ва ҳамжиҳатроқ бўладилар.
Уюшган
жиноий гуруҳ шахсий таркибнинг барқарорлиги билан
ажралиб туради, ҳатто махсус хулқ-атвор нормалари ишлаб чиқилади,
етакчи ва етакчилик учун курашаѐтган гуруҳ аъзоси «оппозиционер»
бўлиши мумкин. Бундай гуруҳда ролларнинг аниқ тақсимланганлиги, ме-
тин интизом ва ҳаракатларнинг пинҳонийлиги кузатилади. Гуруҳнинг
барча фаолияти жиноий тажовуз қилишга қаратилган бўлиб, уларнинг
жиддийлиги борган сари ошаверади. Гуруҳ жиноят содир этишнинг му-
раккаброқ усулларини амалга оширишга, бир неча жойда бир вақтнинг
ўзида ҳаракат қилишга қодир. Бундай гуруҳ аъзолари одатда жиноий
тажрибага, шу жумладан ҳуқуқни муҳофаза қилувчи орган ходимлари-
нинг тезкор гуруҳлари билан мулоқот қилиш тажрибасига эга, шунингдек,
тергов ва тезкор иш усуллари билан танишдирлар.
Do'stlaringiz bilan baham: |