Ўзбекистон републикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги ўзбекистон миллий


 Мамлакатдаги инвестция сиёсатининг таркибий ўзгаришдаги



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/33
Sana03.03.2022
Hajmi0,83 Mb.
#480947
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   33
Bog'liq
ozbekistonda iqtisoditida tarkibij ozgarishlarni amalga oshirishning ustuvor jonalishlari

1.3 Мамлакатдаги инвестция сиёсатининг таркибий ўзгаришдаги 
тутган ўрни ва аҳамияти 
Ҳозирги кунда мамлакат иқтисодиѐтини ривожланиши ва уни жаҳон 
иқтисодий ҳамжамиятига интеграциялашувини инвестицияларсиз тасаввур 
қилиб бўлмайди. Шу боис, республикамиз иқтисодиѐтига инвестицияларни, 
хусусан, хорижий инвестицияларни кенгроқ жалб этиш уларнинг 
мамлакатимизда ўтказилаѐтган иқтисодий ислоҳотларнинг самарали 
ижросини таъминлашнинг муҳим асосига айланганлиги билан боғлиқлигини 
тушуниб олиш қийин эмас. Мамлакатни ижтимоий, иқтисодий ва сиѐсий 
ривожланишида 
инвестицияларининг 
жумладан, 
хорижий 
инвестицияларнинг аҳамияти каттадир. Маълумки, ҳар қандай давлат жаҳон 
тажрибаларини ўрганмасдан, дунѐнинг етакчи давлатлари илмини, фан ва 
13
Тўхлиев Н.Т. Тараққиѐтнинг ўзбек модели. – Тошкент: ―Ўзбекистон Миллий энциклопедияси‖ Давлат 
илмий нашриѐти, 2012. – Б.24. 


техника соҳасида эришган ютуқларини қабул қилмасдан ривожланиши 
мумкин эмас. 
Мамлакат иқтисодиѐтига хорижий инвестицияларни жалб этилиши 
унинг иқтисодий имкониятларининг кенгайишини тезлаштириб, барча 
соҳаларда ички имкониятлар ва резервларни ишга солиш, янги техника ва 
технологияни, экспортбоп товарларни ўзлаштиришга, уларни ишлаб 
чиқаришни йўлга қўйиш орқали давлатимиз иқтисодий қудратини 
таъминлашда энг асосийси, аҳоли бандлиги, унинг иш ҳақи ва 
даромадларини ошириш каби ижтимоий муаммоларни ҳал этишда муҳим 
аҳамият касб этади. 
Бу борада Ўзбекистон Республикаси биринчи Президенти И.А. 
Каримов ўз маърузаларида ―Жадал ва мутаносиб иқтисодий ўсиш, чуқур 
таркибий ўзгаришларни амалга ошириш ва иқтисодиѐтни диверсификация 
қилишда фаол ва аниқ йўналтирилган инвестиция сиѐсати юритиш энг муҳим 
омил ҳисобланади‖
14
– деб, таъкидлаб ўтганлар. 
Бу эса биринчи навбатда мамлакатимизда инвестиция муҳитини янада 
такомиллаштиришни жумладан: 
- хорижий инвесторларга ахборот ва бошқа хизматлар кўрсатишни 
жаҳон андозаларига тенглаштириш; 
- инвестиция лойиҳаларини амалга оширишда мамлакат ва хориж 
инвесторларига ѐрдам кўрсатиш; 
- чет эл инвестициялари билан амалга ошириладиган лойиҳаларни 
давлат томонидан қўллаб-қувватлаш бўйича зарур ҳукумат қарорларини 
ишлаб чиқиш;
- мамлакат иқтисодий ва сиѐсий барқарорлигини таъминлаш ва ҳакозо.
Шуни алоҳида таъкидлаш лозимки, мамлакатимиз иқтисодиѐтини 
ривожлантириш ва мавжуд ишлаб чиқариш корхоналарини янги техника ва 
технологиялар билан таъминлаш учун авваламбор, киритилаѐтган 
14
. Каримов И.А. ―Ўзбекистон Республикаси Президенти Ислом Каримовнинг мамлакатимизни 2014 йилда 
ижтимоий-иқтисодий ривожлантириш якунлари ва 2015 йилга мўлжалланган иқтисодий дастурнинг энг 
муҳим устувор йўналишларига бағишланган Вазирлар Маҳкамасининг мажлисидаги маърузаси‖. //Халқ 
сўзи, 2015 йил. 17 январь. 


инвестиция манбаларини ўрганиш мақсадга мувофиқдир. Инвестициялар, 
манбаларига кўра, ички ва ташқи инвестицияларга бўлинади. Ички 
инвестициялар манбалари давлат бюджети, корхоналар ва аҳоли маблағлари, 
банк кредитлари ҳамда нобюджет жамғармалари маблағлари, ташқи 
инвестициялар манбалари бўлиб хорижий давлатлар ва фирмаларнинг, 
шунингдек, халқаро молия ташкилотларининг маблағлари ҳисобланади
15

Мақсадга кўра хорижий инвестициялар бевосита ва портфель 
инвестицияларга бўлинади. Бевосита инвестициялар – бу капиталнинг 
тўғридан-тўғри экспорти бўлиб, инвестиция киритувчига шу корхона 
устидан назорат қилиш ҳуқуқини беради. Бунда корхона асосий 
компаниянинг хориждаги шаҳобчасига айланади. Бевосита хорижий 
инвестициялар асосан хусусий тадбиркорлик капитали шаклида бўлади ва 
бевосита инвестициялар асосан икки мақсадда йўналтирилади:
- янги компания ташкил этиш;
- банкрот бўлган компанияларни харид қилиш 
Портфель инвестициялар – шундай инвестицияларки, бунда капитални 
даромад олиш мақсадида корхоналарнинг акциялари, облигациялари ва 
бошқа қимматли қоғозларини сотиб олиш учун сарфланади
16
. Шуни алоҳида 
таъкидлаш лозимки, ушбу портфель инвестициялар корхоналарнинг 
молиявий хўжалик фаолияти устидан назорат ўрнатиш ҳуқуқини бермасада, 
барча халқаро операцияларни амалга оширишда фирмалар учун муҳим 
аҳамиятга эга бўлиб, бy турдаги инвестицияларга асосан молиявий 
муаммоларни ечиш учун мурожаат қилинади. Шунингдек, хорижий 
инвестициялар йўналишига кўра, икки турга ажратилади. Жумладан, давлат 
томонидан кафолатланмайдиган тўғридан-тўғри инвестиция ва давлат 
кафолати остидаги хорижий инвестиция. Ҳозирги кунда давлат томонидан 
кафолатланмайдиган инвестицияларга талаб юқори бўлгани боис, тўғридан-
тўғри инвестиция ҳажми дунѐ миқѐсида ҳам ортиб бормоқда 
15
Б.Б.Беркинов, Б.Т.Байхонов, С.А.Абдурахимова Инвестицияларни ташкил этиш ва молиялашгтириш. Ўқув 
қўлланма – T.: 2011, –128 бет. 
16
Бекмуродов А.Ш., Карриева Я.К., Нематов И.У., Набиев Д.Ҳ., Каттаев Н.Т. Хорижий инвестициялар. Ўқув 
қўлланма. – Т.: Иқтисодиѐт, 2010. – 166 б 


Умуман олганда, миллий иқтисодиѐтни ривожлантиришда инвестиция 
лойиҳаларини амалга оширишнинг аҳамияти бениҳоя катта бўлиб, у 
қуйидаги расмда берилганидек изоҳланади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   33




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish