2.1.2. Частотавий усул ёрдамида нишоннинг координаталарини
аниқлаш.
Нишоннинг масофасини частотавий усул ёрдамида аниқлаш, узлуксиз частота модуляция сигналларини узатилиши, яъни тарқатилишига
асосланган. Кечикиш вақти, узатилган ва қайтган сигналларнинг частота фарқи билан ўлчанади.
Нишоннинг масофасини аниқлаш учун частота модуляцияси иштирокида яратилган РЛС қурилмасининг функционал схемаси (2.3. расмда) келтирилган бўлиб, ушбу қурилмада юқори частотали генератор, бошқарувчи модулятор иштирогида талаб этилган юқори частотали модуляцияланган сигнални шакиллантиради (2.4. расмда узлуксиз чизиқ).
Сигналнинг частотаси харакатсиз объектдан қайтганда, ўзининг аввалги ўзгариш қонуниятини сақлаб қолади, лекин вақт ўқи бўйича силжиб tD вақтга кечикиб келади (2.4. расмда). Қайтган тўлқиннинг частотаси штрих чизиқ билан кўрсатилган.
Узатилган ва нишондан қайтган сигналлар, қабул қилгич орқали аралаштиргич қурилмасига берилади. Аралаштиргичнинг чиқишида, икки сигнал йиғиндисидан иборат бўлган частоталар фарқи ҳосил бўлади. Натижада частоталар фарки нишоннинг масофасига пропорционал бўлади (2.4.б. расмда).
Шаклланган частоталар фарқи фильтр орқали индикатор қурилмасига борилади, индикатор қабул қилган сигнал частотасига асосланиб, математик ифодалар иштирогида тегишли ўзгартиришларни амалга оширади ва ўзининг экранида натижаларни намойиш этади.
2.3. Расм. Нишоннинг масофасини аниқлаш учун частота модуляцияси иштирогида яратилган? РЛС қурилмасининг функционал схемаси.
Узатилаётган айлана частота ифодаси қуйидагига тенг бўлса,
,
қаерда м - узатгичнинг частота девиацияси бўлса, у ҳолда ҳаракатсиз объектдан қайтган сигналнинг частотаси тенг бўлади.
.
Аралаштиргичнинг чикишида хосил бўлган частоталар фарки.
.
Юкоридагилардан келиб чикган холда, нишоннинг масофасини аниклаш ифодаси куйидагича.
.
Юкоридаги курилмада частоталар фаркини улчашда фильтр ва импульс хисоблагичлар ишлатилади.
Фильтрларни куллашда иккита вариант ишлатилиши мумкин: берилган частоталарга, созланган фильтрлар гурухи ёки битта узгартириб ростловчи фильтр.
Ушбу курилманинг ютиги:
кичик масофадаги нишонларни масофасини аниклаш кобилятига эгалиги.
узатгич кичик кувват билан импульс сигналларни узатади
Курилманинг камчиликлари:
иккита антенна кулланилиши талаб килинади, бунда узатилган ва кайтган сигналларнинг ажратиш курилмасини яратиш кийинчиликлар тугдиради.
Иккита антенна ишлатилганлиги сабабли қабул килгични сезгирлиги ёмонлашади.
Частотани чизикли узгаришига катта талаб куйилади.
2.4. Расм. Узатилган ва кайтган сигналларнинг вакт диаграммалари.
Do'stlaringiz bilan baham: |