Билим назорати саволлари.
Нишоннинг коодинаталарини улчаш усулларини айтиб беринг.
Амплитудавий усул ёрдамидаги нишонннинг координаталарини аниклашда, кандай физик жараёнлар амалга оширилади ?
Частотавий усул ёрдамидаги нишонннинг координаталарини аниклашда, кандай физик жараёнлар амалга оширилади ?
Фазавий усул ёрдамидаги нишонннинг координаталарини аниклашда, кандай физик жараёнлар амалга оширилади ?
Нишоннинг бурчак координаталари кандай усуллар ёрдамида аникланади ?
Нишоннинг радиал тезлиги кандай улчанади ва унинг схемасини кискача ишлаш принципини тушунтиринг.
Пеленгация хакида тушунча беринг.
Пеленгацион характеристикани физик маносини тушунтиринг.
ДОИРАВИЙ КУЗАТУВ РАДИОЛОКАЦИОН СТАНЦИЯСИНИ
ИШЛАБ ЧИКИШ.
3.1. Доиравий кузатув радиолокацион стациясининг умумий структуравий схемасини ишлаб чикиш.
Ушбу радиолокацион станция ёрдамида нишонларнинг координаталарини, бурчак кооординаталарини ва харакат тезликларини аниклаб, улчаш мумкин. Берилган станциянинг умумий техник характеристикалари куйида кейинги бандларда келтирилган бўлиб, станция эфирга, яъни фазога импульсли электромагнит тўлқинларни узатади.
Станция 360 градус бурчак ёрдамида, объектларни кузатиш имконини беради. Объектларни кузатиш Допплер эффектига асосланган бўлиб, юкорида келтирилган бандлардаги, математик ифодалардан фойдаланган холда, радиолокацион сигналларни тахлил килиш имконини беради.
Берилган радиолокацион станция асосан турта кисмдан иборат бўлиб, куйидагилардан ташкил топади:
- узатгич курилмаси;
- қабул килгич курилмаси;
- антенна системаси;
- индикатор курилмаси.
Станциянинг узаткич кисмидаги импульсли модулятор, импульс модуляция сигналларини шакллантиради, шаклланган импульслар ута юкори частота генраторини бошкаради. Генератор уз навбатида, фазодаги нишон томонга карата кетма-кет юкори частота импульсларини узатади.
Синхронизатор курилмаси, ушбу системадаги асосий блокларни синхронизациялаб, уларни бир миёрда ишлашини таъминлайди.
Курилмадаги антенна системаси, антеннани берилган бурчак тезлик ва йуналиш остида харакат килиш имконини беради хамда импульслар узатилаётган даврда антеннани узагич чикишига, колган вактларда эса қабул килгич чикишига автоматик, синхрон равишда улаб беради.
Қабул килгич курилмасининг киришига одатда икки сигнал таъсир килади, улар узатилган ва нишондан кайтган сигналлар бўлиб, бир бирларидан кечкиш вакти билан фарк киладилар. Қабул килгичда, қабул килинган сигналлар тахлил килиниб, кейинги индикатор курилмасига сигналларни узатади. Индикатор курилмасини асосий кисмини электрон нурли трубка ташкил этади. Курилма, хисоблаб топилган кийматларни, яъни натижаларни узининг экранида намойиш этади.
Do'stlaringiz bilan baham: |