Ўзбекистон олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги а. А. Абдуазизов, А. А. Ярмухамедов



Download 1,38 Mb.
bet17/27
Sana03.03.2022
Hajmi1,38 Mb.
#479807
TuriУчебник
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27
Bog'liq
Радиолокация асослари ( МФ учун)

Пассив ва актив халакитлар.

Пассив ҳалақитлар, ёлғон сигналларни ҳосил қилувчи, РЛС ни нормал иш фаолиятини бузувчи ҳалақитларга айтилади.
Халакит манбаи сифатида - ярим тўлқинли; бурчакли; ва сунний кайтаргичлар ишлатилади.
Ярим тўлқинли кайтаргичлар, алюмин фольга чизикларидан ёки металлаштирилган шиша толали материаллардан тайёрланадилар. Ушбу кайтаргичлар, радиотўлқинларни кайтариш максадида самолётлардан ташланадилар. Ярим тўлқинли кайтаргичларни габарит улчамлари кичик бўлган и сабабли, уларни самарадорлиги кичик бўлади.
Бурчакли кайтаргичлар, учта кайтарувчи пластиналардан иборат бўлиб, улар бир-бирларига перпендикуляр холатда жойлашгандирлар (5.1. расм). Бурчакли кайтаргичларни (а, в, с) текисликлари бўлган и учун, уларга РЛС дан таркатилган радиотўлқинлар таъсир этганда, тўлқинларни келган йуналишлари буйича оркага кайтарилади. Бундай кайтаргичлар кичик улчамларга эга бўлган ига карамай, тўлқинларни самарали кайтариш кобилиятига эга бўлади. Ушбу кайтаргичлар ер юзида ва сув устида жойлашган объектларни мухофазалашда кулланилади.
Актив (фаол) халакитлар спектр кенглиги буйича булинади: нишонга олинувчи ва тусувчи халакитларга.

5.1.Расм. Бурчакли кайтаргичларни ташки кўриниши.


Сигнал тури буйича: импульсли ва узлуксиз халакитларга.
Импульсли халакитларга - синхрон ва носинхрон халакитлар киради. Узлуксиз актив халакитлар: модуляцияланган ва модуляцияланмаган халакитларга булинадилар.
Нишонга олинувчи халакитларни частотаси буйича спектри тор бўлиб, РЛС иш фаолияти самарадорлигини пасайтириш ёки бартараф этишда кулланилади.
Тусувчи халакитларни, частота спектри кенг бўлиб, ташувчи частотаси хар хил бўлган РЛС ларни иш фаолиятини бартараф этиш учун хизмат килади.
Импульсли халакитлар асосан нишонга олиш сифатида хизмат килади. Ушбу халакитлар индикатор экранида бир неча харакатсиз ёки секин харакатланувчи ёлгон импульсларни акс эттиради.
Узлуксиз халакитлар, модуляцияланмаган холатда нишонга олинувчи халакитлар сифатида хизмат килади. Ушбу халакитлар қабул килгични бошидаги биринчи каскадларда уз таъсирини курсатиб, фойдали сигнални қабул қилинишига тускинлик килади.
Халакитларни самарали услуб билан хосил килишда, куйидаги амаллар бажарилади: амлитуда ва частота модуляциялари ёрдамида шовкинга эга тебранишлар хосил килинади, бунда халкитларни частота буйича энергетик спектрлари кенг бўлиб, тусувчи ва нишонга олувчи халакитлар сифатида кулласа бўладилар. Узаткичларда жойлашган тиратрон ва фотоэлектрон купайтиргичлар ёрдамида, халакитлар тебраниши хосил килинади. Тиратронларни хосил килган шовкинлари, электрон лампаларга нисбатан 1000 маротаба юкоридир. Шовкин кўринишдаги халакитлар, флуктацион халакитлардан фарк килмаганлари сабабли, РЛС да уларни фильтрлаш кийин бўлади.
Хаво кучларини химоя килишга карши, учувчисиз самолётлар кулланилади. Бундай учувчисиз самолётларни бир нечтасини хавога учириб, душманнинг объектларидан химоя килинади.
Учувчисиз самолётлар, душманнинг РЛС ларини иш фаолиятини бузадилар. Ушбу турдаги самолётлар хавода пастга караб, диполли кайтаргичлар ва бир маротабали халакит хосил килувчи кичик кувватли узаткичларни ташлайдилар.
Актив ва пассив халакитлар билан курашиш кийин бўлган лиги сабабли, уларни куйида келтирилган кучайтиришни автоматик ростлагич (КАР) тизимлари ёрдамида сусайтириш мумкин: вактли, оний киймат ва тезкор.
Актив нишонга олинувчи халакитларни берилган дастур оркали, РЛС ни ишчи частотасини узгартириб бартараф этиш мумкин бўлади.

Download 1,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish