Ўзбекистон бадиий академияси камолиддин бехзод номидаги миллий рассомлик ва дизайн институти



Download 2,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/31
Sana24.02.2022
Hajmi2,17 Mb.
#244304
TuriЛекция
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   31
Bog'liq
amalij sanat muzejidagi doppilar kollektsiyasi (1)

Тахя, тайха, чумакли тахя, куш – булар Хоразм эркак ва хотин-
қизлар дўппиларининг номлари. Улар қизил-қора, йўл-йўл олачадан, 
баланд, конуссимон шаклда тикилган. Тахя ҳали турмушга чиқмаган қиз 
учун, қора барқутдан тайёрланади. Чумакли тахя анча узун тикилиб, ёш 
келинчакнинг сепида энг зарур буюм ҳисобланади.
Хоразм эркаклари XIX аср охири XX аср бошида мўйнали телпак 
остидан қирилган бошнинг устига тахя матодан қалпоқча кийиб, улар 
хоразмча “тахя” ёки “тайха” номи билан юритилган. Мўйнали қалпоқ каби 
у ҳам етарли даражада ўзгариб борди. Қалпоқчалар икки хиллиги 
намойиш этилган. Биринчиси, тепаси доира шаклида бўлиб, унда битта 
бўлими ажратилиб конуссимон шакл берилган. Шунингдек, “етик” деб 
номланувчи ён қисми ҳам бор. Қирқилган атрофлари тикилганда 15 см 
узунасига қалпоқни ҳосил қилган. Қалпоқча йўл-йўл қизил ва қора олачи 
матодан, астари тикилган. Тепаси чокланган ва ичига пахтадан пилталар 
жойлашган. Бундай дўппини ёз кунлари уйда кийишган, уйдан чиққанда 
телпак кийишган. Бу дўппиниг шакли кулоҳга яқин бўлган. Булардан илк 
дўппилар “Тахя-дўзи”, XIX аср охири ва Қизлар дўпписи, Хиванинг XX 
асрнинг I-ярмига тегишлиги дўппилар музей экспозициясидан ўрин олган. 
25
Богословская И., Левтеева Л. Ўзбекистон дўппилари. Миллий тикланиш. 1997. 4-бет. 


58 
Хоразм эркаклар дўпписининг эски кўринишида гардиши ва ички 
қисмдан иборат бўлиб, “кўш” деб номланади (иккитали дегани). 
Дўппининг бурчаклари айланасимон, у ҳам чокланиб, рангли матодан 
ипак симчалари билан тикилган. Ички қисми тўрт қисмга бўлинади, ўн 
иккита қатламга таҳланади ва таҳланган жойдан тақилган. Тақилган 
пахтали пилталар тиқилиб, улар ўн иккита қобирғани ҳосил қилади. (ўн 
икки сой маъносини беради).
Умуман олганда, Тошкент, Наманган (Чуст), Марғилон, Самарқанд 
(Ургут), Сурхондарё (Бойсун), Бухоро, Шаҳрисабз, Хоразм (Хива)
мактабларининг ўзига хос хусусиятларидан: уларнинг ранги, нақши ва 
нақшлардаги рамзий маъноси, шакли, вазифаси, тикилиши каби 
жиҳатлари уларнинг бадиий ва вазифавий ифодаларини белгилаб беради. 
Бу жиҳатларнинг барчаси 
дўппиларнинг бетакрор, нақшинкор 
кўринишлари билан барча кишиларни ҳайратда қолдириб келмоқда. 


59 

Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish