Ўзбекистон арид турдаги адирларида


Чорва-мол емайдиган купайиб бораётган ўсим-



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/32
Sana21.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#39910
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   32
Bog'liq
metodichka uzb version

Чорва-мол емайдиган купайиб бораётган ўсим-
лик турлари билан қопланган маҳсулдорлиги паст 
бўлган яйловлар.


5
Айни пайтда бу 
жойдаги ерларнинг 
деярли барчаси ма-
ҳаллий аҳоли то-
монидан бўлиб 
олинган ва хўжа-
ликнинг бундай ту-
рини сифатга эъти-
бор бермай, фақат 
миқдорни ошириш-
га интилиб ривож-
лантиришнинг им-
кони йўқ. Яъни, 
бу ерларда олиб 
борилаётган хўжа-
лик ишларининг 
кенгайиб бориши 
уларни чўлга айла-
ниш ёқасига олиб 
келмоқда. 
Ўзбекистон ҳу-
дудида тобора куч-
лироқ сезилаётган 
иқлим ўзгариши ис-
тиқболда вазият-
ни янада ёмонлаш-
тириши мумкин: иқ-
лимшуносларимизнинг тахмин қилишича, мамлакатимиз ҳудудида 
ҳарорат ортиб бориб, ёғингарчилик миқдори бироз кўпайиши ёки 
камайиши мумкин. Яъни, намлик билан таъминлаганлик камаяди, 
тегишли равишда лалми ерларда ҳам етарлича дон ҳосилини олиш, 
яйловларда озуқавий ўсимликлар ўсиши ҳам пасаяди. Натижада 
кучайиб бораётган антропоген таъсир билан биргаликда табиий 
яйловларга босим кучаяди, улар янада таназзулга юз тутади ва 
лалми ерлар хўжалик юритувидан чиқиб кетади. 
Бошқача айтганда, лалми ерларда чорвачилик ва деҳқончилик 
билан шуғулланишда таваккалчилик даражаси ортиб бормоқда. 
Шу сабабли бундай шароитларда янада барқарор хўжалик юритиш 
Ерларнинг таназзулига олиб келадиган 
чорванинг ҳаддан ортиқ ўтлатилиши.
Ерларнинг барчаси фермерлик майдон-
ларига бўлинган.


6
ва хўжалик юритишнинг одамларга иқлим ўзгариши шароитларида 
даромад олиш имконини берувчи муқобил йўлларини излаш, 
қурғоқчил ҳудудлардан кейинчалик ҳам барқарор фойдаланиш учун 
экотизимларнинг нормал аҳволи ва фаолиятини қайта тиклаш ҳақида 
қайғуриш лозим.
Эътиборлиси, бундай муқобил йўллар бор. Марказий Осиё тоғ 
олдилари (адирлари) ҳақиқий писта ватанидир. Айнан шу ерда пис-
та биохилма-хиллиги 
маркази мавжуд бў-
либ, улар қаторидан 
мазкур дарахтнинг 
инсон учун энг керак-
ли бўлган сифатлари-
ни танлаб олиш мум-
кин. Масалан, йирик 
ва очилган ёнғоқлар, 
гуллаш ва пишиш 
муддатлари хар хил-
лиги бўйича.
Азалдан бу ер-
лар писта, бодом ва 
бошқа қурғоқчиликка 
чидамли дарахт-бута 
ўсимлик ўрмонлари 
билан қопланганига 
кўпгина далиллар 
мавжуд. 
Аҳоли сонининг 
ўсиши ва хўжалик фа-
олиятининг кучайиши 
(айниқса чорвачилик-
нинг ривожланиши
аҳолининг ўтинга 
бўлган эҳтиёжининг 
қопланиши, ме-
талл эритилиши ва 
ҳоказо) билан бун-
дай ўрмонларнинг 
майдони камайиб 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish