Ўзбек тили давлат тили (эмас)


Зуҳриддин ИСОМИДДИНОВ, адабиётшунос



Download 2,63 Mb.
bet7/28
Sana23.07.2022
Hajmi2,63 Mb.
#845120
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   28
Bog'liq
Ўзбек тили давлат тили

Зуҳриддин ИСОМИДДИНОВ, адабиётшунос:
– Бу масалада фикр айтишдан олдин, аввало, мавзу юзасидан, ён-атрофимиздаги қўшни давлатларнинг “Давлат тили тўғрисида”ги қонунларини ўрганиб чиқдик. Дастлаб хаёлимизга келгани – гап қонунда эмас, унинг ижроси оқсаётганида-ку, деган фикр бўлди. Бироқ қўшни давлатларнинг шундай қонунлари матни билан танишиб чиқиш асносида, аввало, биздаги қонуннинг ўзи номукаммал экани аён бўлди.
Бу ҳол ушбу турдаги қонунларнинг кўламида ҳам кўринади. Қиёс учун, тил ҳақидаги қонун ва унинг электрон белгиси кўлами: Ўзбекистон – 5.187, Қозоғистон – 15.013, Озарбайжон – 12.000, Туркманистон – 15.468, Қирғизистон – 14.063, Тожикистон – 8.600 ва Россия Федерацияси қонуни – 10.158 белгидан иборат.
Қаранг, Марказий Осиёдаги энг “ихчам” қонун – шу минтақадаги аҳолиси энг кўп давлатга тегишли бўлиб чиқяпти. Эътиборлиси, бу ихчам қонуннинг бирон моддаси бажарилмаса, жазо берадиган механизми ҳам йўқ.
Қонунимизда ҳар бир фуқаро давлат тилини билишга бурчдор экани қатъий белгиланмаган. Ҳолбуки, Тожикистон, Озарбайжон, Қозоғистон каби бизга яқин давлатларнинг қонунларида ҳар бир фуқаро давлат тилини билиши шарт экани, бу – мамлакатда яшаётган ҳар бир фуқаронинг бурчи саналиши алоҳида таъкидланган.
Бошқа бандлар бўйича ҳам солиштирсангиз, бизнинг қонунимиз уларникига нисбатан юмшоқ, “тишсиз” экани маълум бўлади. Шундай экан, қонунни бажартиришдан аввал уни мукаммаллаштиришимиз шарт. Бунинг учун қонуншунос мутафаккирлар тил ҳақидаги қонунимизни бошқаларнинг қонунларига қиёсан кўриб чиқиб, етишмаган моддаларни тўлдириш ҳақида таклиф беришлари керак.
Бунинг устига, мазкур қонунда қонун услубига хос бўлмаган жумлалар ҳам кўп. Чунончи, “таржимаси берилиши мумкин”, “ўзлари танлаб олган тилда иш юритиш”, “ишловчиларининг кўпчилиги ўзбек тилини билмайдиган жамоаларда давлат тили билан бир қаторда бошқа тилларда ҳам амалга оширилиши мумкин” сингари ифодалар анча учрайди. Ҳолбуки, қонун, унинг услуби – йўл бериш, ихтиёрига ташлаш эмас, чеклаш, аниқ йўлни кўрсатиш тарзида бўлиши ҳаммага маълум. Қонун матнида “қилса ҳам бўлади” қабилида сўзлар қўлланилмайди.
Бу – давлат тили ҳақидаги қонун матнига тегишли шахсий фикрларим.

Download 2,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish