‘zbek ist0n respublikasi oliy va ‘rta maxsus ta’lim vazirligi a. N. V aliyev



Download 5,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet214/221
Sana31.12.2021
Hajmi5,62 Mb.
#253620
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   221
Bog'liq
fayl 484 20210426

Nazorat savollari
♦  ------------------
1.  Kartina  (rassomlarning  realistik  asari)ni  perspektiva  qonun-qoi- 
dalari asosida tahlil  qilishning qanday ahamiyati  mavjud?
2.  Endi  rasm  chizishni  о‘rganayotganlarning perspektiva qoidaiarini 
o‘rganishidan qanday maqsad ko‘zlanadi?
3.  0 ‘zingiz tanlagan biror realistik tasviriy san’at  asarini  perspektiva 
qoidalari asosida tahlil  qiling.
185


I L O Y A
Perspektiva  fanining  qisqacha  tarixiy  taraqqiyot  yo‘li
Perspektivaning  shakllanishi  uchun  eramizdan  bir necha yil  av- 
val  yashagan  b a ’zi  qomusiy olimlar o ‘zlarining  fikrlari  bilan  xizmat 
qilgan.  Bularga  Exsila  (eramizdan  525—456  yil  aw al),  Anaksagora 
(eramizdan  500 yil  awal),  Demokrit  (eramizdan  460—370 yil  awal), 
Eliodor  Larneskiy  (eramizdan  400  yil  aw al)  va  boshqalarni  misol 
tariqasida keltirib  o ‘tishimiz  mumkin.
Eliodor  Larneskiy  kuzatish  perspektivasi  b o ‘yicha  dastlabki 
m a’lumotlarni  ko‘rsatib  bergan.  Evklid  esa  kuzatish  perspektivasi 
qonunlari,  turli  sirtlardan  tashkil  topgan  ko‘zgulardan  qaytuvchi 
nurlar nazariyasini yaratgan  va ularni  umumlashtirib,  «Optika»  deb 
ataluvchi  kitobini yozgan.
Italiyalik  olim,  rassom  va  haykaltarosh  Leon  Battista  Alberti 
(1404—1472)ning  «Rassomlik  haqida»  va  «Me’morchilik  haqida» 
kabi  kitoblari  pespektivaga  oid  yaratilgan  ilk  salmoqli  adabiyot  si- 
fatida yuqori  bahoga  munosibdir.
Yana  bir  italiyalik  rassom  Pero  della  Franchesko  (1416—1496) 
ham  «Rassmolikda qo‘llaniladigan  perspektiva  haqida»  nomli  kitob 
yozib  qoldirgan.
Uyg‘onish davrining yorqin namoyondasi hisoblanmish  Leonardo 
da  V inchi  (1452—1519)  perspektivaga  doir  shakllangan  barcha 
m a’lumotlarni  o ‘zlashtirgan  holda  o ‘zining  ham  noyob,  o ‘ta yangi 
g‘oyalari  bilan  uni  rivojlantirdi.  Leonardo  da  Vinchi  chiziqli  va 
havoiy perspektivalarga oid  dastlabki  qonuniyatlarni ko‘rsatib  berdi 
hamda kuzatuvchiga nisbatan  obyekt qirralarining uzoqlashishi ular­
ni  xiralashib  ko‘rinishiga sabab  bo‘lishini  aniqladi.  Bu buyuk siymo 
o ‘z  asarlarining  birida  «Perspektiva  tasviriy  san’atning  rulidir»  deb 
yozgan  edi.
Italiyaning yana bir olimi  Gvido  Ubaldi del  Monte  (1545—1607) 
«Perspektivadan  oltita  kitob»  nomli  asarini  1600-yilda yozgan.  Gvi­
do  Ubaldi  o ‘z  asarlarida  silindr,  konus,  sfera  sirtlarida  tasvirlar 
yasash  qoidalarini  ko‘rsatib  berdi.  Shuningdek,  tekis  shakllarning 
perspektivasini  qurish  va  shu  perspektiv  tasvirga  ko‘ra  shakllarning 
haqiqiy kattaliklarini  aniqlash  kabi  masalalami ham hal  qilgan.
Buyuk  nemis  olimi,  m atem atik,  o ‘ym akor  va  rassom  Albrext 
Dyurer  (1471 — 1528)  o ‘zining  1523-yilda  nashr qilingan  «Sirkul va
186


qoidalar  bilan  o ‘rganish  uchun  ko‘rsatmalar»  risolasida  tekislikda 
perspektiv tasvirlarni yasash uchun  obyektning  ortogonal proyeksiya- 
sidan  foydalanish  usulini  ishlab  chiqqan.  Dyurer  radial  (nurlar  izi) 
usuliga  asos  solgan va birinchi  bo‘lib  perspektiva  apparatidagi  ko‘- 
rish  nuqtasining  qo‘zg‘almas  ekanligini  isbotlagan.
Fransiyalik matematik va  me’mor Jirar Dezarg  (1593—1662)ning 
«Narsalami perspektivada tasvirlashning umumiy usuli» asari  1636-yil- 
da  nashr  qilingan  bo ‘lib,  unda  perspektiv  tasvirni  koordinatalar 
usulida bajarish to ‘g‘risidagi  m a’lumot o ‘rin olgan.  Olimning  1638- 
yilda  chop  etilgan  «Konusning  tekislik  bilan  uchrashgan  paytida 
sodir bo‘luvchi hodisalarga oid yondashishlarning qoralamasi»  nom- 
li kitobi anchagina mashhurlikka ega.  Dezarg kashf etgan yangi qoida- 
lari uni proyektiv geometriya asoschisi ekanligini ham ko‘rsatib beradi.
XVII—XVIII  asrlardagi  rus  rassomlari  perspektiva  nazariyasini 
yaxshi  o ‘zlashtirib,  undan  samarali  foydalandilar.  Rassomlar Akade- 
miyasining birinchi rus professori A.P.  Lisenko (1737—1773) o‘z o‘quv- 
chilaridan odam  anatomiyasi va perspektivani bilishni talab  qilgan.
Taniqli  rus  rassomi A.G. Venetsianov (1780—1847)  ilmiy bilimsiz 
va perspektiva qonuniyatlarisiz  rassom  arzigulik biror asar yarata ol- 
masligini ta ’kidlagan.
Rus pedagog-rassomi N.N.  Ge  (1831—1894)  perspektivani  rasm- 
dan ajratish  mumkin  emasligini,  uni  har bir rassom bilishi  shartligi, 
rasmni  aw al  chizib,  keyin  uni  perspektiva  qoidasi bilan  to ‘g‘rilash 
kabi  teskari  ish  qilmaslik  kerakligi  va  perspektiva  rassomlar  ishida 
yo‘lchi ulduz bo‘lishini yozib  qoldirgan.
Professor N.A.  Rinin  (1887—1943)  o ‘zining  «Tasvirlash usullari» 
(1916),  «Perspektiva»  (1918),  «Chiziqli  perspektiva  elementlari» 
(1933),  «Kinoperspektiva»  (1939)  nomli  kitoblarida perspektivaning 
barcha  b o ‘limlarini  to'la  yoritib  berdi.  Uning  «Perspektiva»  kitobi 
hozirgi  kungacha  rassomlar uchun eng  qadrli hisoblanadi.
0 ‘zbekistonda  «Chizma  geometriya»  fani  pedagoglaridan  bi­
rinchi  b o iib   Rahim Xorunov  (1911—1992)  Chizma geometriyadan 
«Parallel  proyeksiyalashda yaqqol  tasvirlar yasashning ba’zi bir ma- 
salalari»  mavzusida  1953-yili  Leningradda  nomzodlik dissertatsiya- 
sini  himoya  qiladi  va  Toshkent  Tem ir yo‘llar  transporti  institutida 
kafedra mudiri  (1953—1983)  bo‘lib  ishlab,  keyinchalik ilmiy maktab— 
aspirantura tashkil  qildi va bir necha  fan  nomzodlarini  tayyorladi.
Yusuf Qirg‘izboyev  (1912—1995)  Toshkent to‘qimachilik va yen- 
gil  sanoat  institutida  1951—1978-yillarda kafedra  mudiri bo ‘lib  faol
187


ishladi.  1958-yilda uning  o ‘zbek tilida birinchi  marta  mexanika  ixti- 
sosliklari  uchun  «Chizma  geometriya»  darsligi  chop  etildi.  Darslik- 
dagi  ayrim  chizm alarning  berilishi  o ‘zining  uslubiy  tom onlariga 
ko‘ra boshqa  adabiyotlardan  farq  qiladi.  Y.  Qirg‘izboyevning  kitobi- 
da  tasvirlash  usullarida  o ‘zbek  tilida  birinchi  marta  ishlatiladigan 
atam alar  tizimi  yaratildi.  U  Nizomiy  nomidagi  Toshkent  Davlat 
pedagogika  universitetidagi  «Chizma  geometriya,  chizmachilik  va 
uni  o ‘qitish  metodikasi»  kafedrasining asoschisi sifatida esga olinadi. 
Shu  kafedrani  pedagog  kadrlar bilan ta’minlashda arzigulik shogird- 
lar tayyorlagan.
1963-yildan boshlab Respublikamiz pedagoglaridan Sh.K.  Murodov 
birinchi  bo‘lib  Kiyevdagi  professor  S.M.  Kolotov  ilmiy  maktabiga 
aspranturaga o ‘qishga kirishi tufayli  Ukraina olimlari bilan ilmiy bog‘- 
lanishlar paydo bo‘ldi.
Perspektiva bo‘yicha birinchi bo‘lib dotsent Ikromjon Rahmonov 
1973-  va  1993-  (ikkinchi  to ‘ldirilgan  nashri)  yillarda  «Perspektiva» 
nomli  o ‘quv  q o ila n m a n i,  1984-yili  «Chizma  geometriya  kursi» 
darsligini  yaratdi.  Ushbu  qo ‘llanm am ni  yaratishda  ham   bu  olim 
o ‘zining metodik yordamlarini  mendan  ayamadi.
Professor  Shmidt  Karimovich  Murodov boshchiligidagi bir gu- 
ruh  olimlar tom onidan yozilgan  «Chizma geometriya kursi»  nomli 
darslik  1988-  va  2006-  (ikkinchi  nashri)  yillari  nashr etildi.  Ushbu 
darslik  0 ‘zbekistonda chizma geometriya bo‘yicha yozilgan eng sal- 
moqli  o ‘quv adabiyoti  sifatida tan  olinadi.
Rus  tilida  chop  etilgan  ko‘plab  adabiyotlarni  mohirona  tarzda 
o ‘zbek  tiliga  o ‘girgan  va  o ‘zi  ham  bir  necha  kitoblar yozgan  olim 
dotsent  Erkin  Sobitov hisoblanadi.
Dotsent  P o ‘lat  Odilov  «Perspektivada pozitsiyon va metrik ma- 
salalar yechish»  (1999),  «Perspektiva»  (2000)  nomli  metodik qo‘llan- 
malarni  yaratdi.  Shuningdek,  u  «Chizma geometriya  kursi»  (1988) 
darsligining  «Perspektiva»ga oid bo‘limini yozgan.
Toshkent  Davlat pedagogika universiteti professori,  texnika  fan- 
lari  nomzodi  Raxmatulla  Qudratovich  Ismatullayevning  «Chizma 
geometriya»  o ‘quv qo‘llanmasi  2003-yili  nashrdan  chiqdi.
Yana o ‘zbekistonlik olimlardan  professor J. Yodgorov,  Toshkent 
avtomobil  y o ila ri  instituti  professori  L.Q.  Xakimov,  dotsentlar 
T.  Rixsiboyev,  Sh. Abdurahmonov,  TD PU   dotsenti  A. A bdurah- 
monov  va  boshqalar bu  sohadagi  ilmiy  faoliyatlarini  davom  ettirib 
kelmoqdalar.
188


ADABIYOTLAR
1. 

Download 5,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   221




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish