аср тартибларига риоя килган. Лекин унинг дунёга ва инсонга
булган к,арашлари келажакка каратилган эди. У маълумотни Гей
дельберг шахридаги «Умумий хдёт биродарлари» мактабида ол-
ган. Турли мистик таълимотлар, хусусан, Мастер Эккарт таъли
моти билан кизиккан.
Шунингдек, у Оккам таълимотини урган-
ган, математик ва табиатшунослик билимларини эгаллаган, Па
дуя шахрида ХУКУКНИ урганиб, гуманизм гоялари билан таниш-
ган.
Уларни мантикий солиштириш ва фаркдаш йули билан ин
сон нарсалар мохдятини чукур англаб етади, дейди. Лекин фикр-
лаш хам тулик билиш имкониятини бермайди. Инсоннинг энг
олий фикрлаш кобилияти—акл интуитив билишга эга. Акд та
факкур фаолиятидан юкори туради. Тафаккур нарсанинг чек-
ланган дунёсини билишдан нарига ва юкорига утолмайди. Акд-
нинг функцияси эса нарса ва ходисалар
мохияти ни олий дара-
жада билишдир, чексиз билишдир. Тафаккур оркали дунёнинг
чексиз мохиятини билиш мумкин эмас.
Кузанский билишнинг предмети хакида «Рухий ва миссий
куриш учун факат битта объект бор. Уларнинг биринчиси рух,ий
куришдир, узида у кандай мавжудлигини куради, иккинчиси
эса, миссий куриш — белгилар оркали кандай билишни куради.
Ягона объект — бу имкониятнинг узи», — деб ёзади. Демак,
билишнинг якка йули худо. Хиссий кабул килинадиган дунё
билан ажралмас бирликда, деб талкин килинадиган худо. Хис
сий билиш кобилияти «кандайдир миссий предмет»га каратила-
ди. Шу билан бирга у шундай объектни
факат сезгига маълум
булган белгилар оркали билади. Кузанскийнинг бу мулох,азала-
ри мохият ва х,одиса муносабатлари масаласини хам уз ичига
олади. Унинг фикрича, акдий-рационалистик билиш оркали
нарсаларнинг мохияти англанади. Бу мохият, Кузанский ибора-
сича, «узича имконият»га, худога мос келади.
Нарсаларнинг
мохияти — бу карама-каршиликлар мос келадиган чексизлик
булганлиги учун, билиш жараёни бу мос келишликни ёритиб
беришдан иборат. Бу чекланган нарсаларни билишдан уларнинг
чексиз мохиятини билишга караб, кутарилиб борувчи жараён-
дир.о
Урта асрлар ва Уйгониш даври фалсафий тафаккурнинг энг
мухим масаласи булган билим ва эътикод узаро муносабатлари
масаласида хам диккатга эътибор гояларни илгари сурган. Ку
занский бу масалани хам узининг билишнинг объекта булган
худо хакидаги таълимоти оркали ёритиб беришга харакат кил
ган. Унинг фикрича, акдий билишнинг объекта булган «урал-
ган худо» ва хиссий билишнинг объекта булган «очилган худо»
бор. Бу масалада Кузанскийнинг
нуктаи назари хакикатни акд
ёрдамида инкор килувчи урта аср мистик таълимотларидан фарк
Килади. У аклий билимни илохиётнинг «хизматкори»га айлан-
тиришни назарда тутган, эътикоднинг устунлигини тан олувчи
www.ziyouz.com kutubxonasi
Фома Аквинскийнинг келишувчанлик таълимотидан хам фарк
кдлади. Шунингдек, акулий хакикатни диний хакдкатга карама-
Карши куювчи Ибн Рушд (Аввероэс)нинг «икки хак,ик,ат» хакдда-
ги таълимотидан хам фарк кдлади.
Кузанскийнинг эътикдд ва билим
муносабатлари масаласи-
даги карашлари асосида космосга, коинотга, табиатга «илохий
китоб» сифатида караш ётади. Бу «китоб»да худо инсон бил ими
оркали узини «очиб курсатади». Шунингдек, унинг таълимоти
ча, худо коинотнинг «уралган» бошлангичидир. Шунинг учун
айрим холларда, Кузанскийнинг фикрича,
эътикодни билиш-
дан юк,ори куйиш билан чекланиб колмаслик керак. Унингча,
эътик,од бу билиш йулидир. Лекин «очилган», «ёйилган» дунё-
ни, яъни худони билиш, билим оркали амалга ошади. Унинг
урнини эътик,од эгаллай олмайди. Бундай билиш жараёнида ин
сон ак^и чекланган нарсалардан уларнинг чексиз мохиятига
Караб бориб объектни билади. Кузанский эътикод ва билиш
объекта булган «икки китоб» (яъни мукдддас китоб ва табиат)
Хакдда алохида таълимот яратмаган. Лекин унинг дунёкдрашида
бу таълимотнинг маълум томонлари бор. Амалда унинг фалса-
фасида борликни иккига булиш мавжуддир. Бу хеч кандай эъти-
Кодга таянмаган хакикий аклий билиш йулидир.
Кузанский тулик ва етарли булмаган хиссий ва аклий би-
лимга карама-карши
кдлиб эътикодни эмас, балки олий ин
теллектуал англашни куяди. Бундай англаш «карама-каршилик-
ларнинг бирликда мос келиши»ни тушунишга ёрдам беради. У
шундай деб ёзади: «Уз содцалиги туфайли онг хамма нарсани
уз улчови билан бир нуктадан кузатади ва хамма нарсани яхлит
булмаган кисмларда тасаввур килади. Аслида эса нарсаларнинг
бири ундай, иккинчиси бундай булади. Хамма нарса бир нарса,
бир нарса хамма нарсадир».
Бундай билиш, Кузанский таълимотича, интеллектуал кура
билиш ёки интеллектуал интуиция булиб,
формал-логик фикр-
лаш билан олинган, биологик билиш эса чексизликни ва кара-
ма-каршиликларнинг мос келиши конунини билишга кодир
эмас. Кузанскийнинг ибораси билан айтганда, бу «англаб булмас
нарсани англаш», «куринмас холда» билиш, мистик экстаздан
мутлако фарк килади. Бу билиш энг аввало узининг интеллек
туал характерига эга. «Мен куринмас
Do'stlaringiz bilan baham: