Ўзбек дипломатияси тарихидан



Download 11,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/184
Sana19.12.2022
Hajmi11,99 Mb.
#890942
TuriДиплом
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   184
Bog'liq
O`zbek diplomatiyasi tarixidan

A. Zeki Yelidi Togan. Umumi Turk Tahhine gihs. En eski devirlerden
16 asra kader. 3 baski, Istanbul, 1981. 347-348-бетлар.
77


б о ғ л и қ бўлган а н и қ в а зи ф а л а р ю к л а й д и . М а са л а н , К а ш м и р
ҳукмдори И скандар ш оҳга Д и б олп ур ш аҳри ёнида ўз қўш инлари 
билан ш ай бўлиб туриш в а зи ф аси н и т о п ш и р а д и 1.
А м и р Т ем у р д а в л а т и н и н г т а ш қ и м у н о с а б а т л а р и га о и д ва 
турл и д а в л а т б о ш л и қ л а р и — п о д ш о \л а р , с у л то н л а р , қ и р о л л а р
ва ҳар хил ҳ у км д о р л ар га й ў л л а н га н д и п л о м а т и к ё зи ш м а л а р и
а с о с а н С о ҳ и б қ и р о н н о м и д а н о л и б б о р и л га н . Бу т а б и и й ҳол 
б ў л и б , М о вар о у н н аҳ р д а вуж удга к е л га н м у ст а қ и л д а в л а т ва 
с ў н г б а р п о э т и л га н б е п о ё н и м п е р и я н и н г а с о с ч и с и ва я го н а
о л и й ҳукм дори - А м и р Т е м у р эд и . 
A
m m o

ra n ш у н д а к и , а н а
ш у д авл атд а а й н и вақтд а у н и н г ўзи ва с а ф д о ш л а р и т о м о н и д а н
р а с м и й суратд а “ х о н ” к у р с и с и га ў т қ а зи л и б қ ў й и л га н ч и н г и ­
зи й ш аҳзод ал ар ҳам м авж уд эд и . Т ем у р д а в л а ти д а зар б эти л га н
ва д а в л а т ч и л и к н и н г а с о си й б е л ги л а р и д а н б и р и бўлган м уом ала 
в о с и т ас и - т а н г а л а р д а а н а ш у х о н н и н г н о м и а л б а т та з и к р
э т и л а р эд и . М а с а л а н , С а м а р қ а н д д а 1402-03 й и л л а р д а зар б
э т и л г а н т а н г а л а р н и н г о л д т о м о н и г а Қ у р ъ о н д а н к а л и м а ва 
у л а р н и н г тў р т б у р ч а г и г а б и р и н ч и т ў р т х а л и ф а н и н г н о м и , 
б о ш қ а б у р ч а к л а р и га э с а т а н г а л а р за р б қ и л и н г а н ш аҳар ҳам да 
с а н а ё зи л ган б ўл са, у л а р н и н г о р қ а т о м о н и г а авв ал ч и н г и з и й
“ х о н ” - су л то н М аҳм уд хон ва с ў н гр а А м и р Т ем у р К ў р аго н
в а А м и р М у ҳ а м м а д с у л т о н н о м л а р и ё з и л г а н 2. Т ў ғ р и , 
н о м и г а г и н а “ х о н " к ў т а р и л г а н ч и н г и з и й л а р н и н г э н г ю к с а к
д а р а ж а д а г и р а с м и й ҳ у р м а т и а с о с а н ш у б и л а н ч е к л а н г а н . 
Ч у н к и , у л а р а с л и д а А м и р Т е м у р н и н г я қ и н а ъ ё н л а р и
қ а т о р и д а , у н и н г х и з м а т и д а б ў л г а н л а р . У л а р А м и р Т е м у р
р е ж а л а р и н и н г б а ж а р и л и ш и г а м аъ л у м ҳ и с с а қ ў ш га н л а р , у н и н г 
т о п ш и р и к д а р и н и с ў зс и з ад о э т и б к е л га н л а р . М а са л а н , 1388 
й и л д а С у ю р г о т м и ш ў р н и г а х о н к ў т а р и л г а н с у л т о н
М аҳм удхон А м и р Т ем у р ҳ а р б и й ю р и ш л а р и га ф ао л и ш т и р о к
этган . С о ҳ и б қ и р о н унга ҳар в а қ т қ ў ш и н н и н г м аълум қ и с м и га
қ ў м о н д о н л и к қ и л и ш в а з и ф а с и н и ю к л аб ке л га н . 1402 й и л д а 
А н гора (А н қ ар а) ё н и д а ги ж а н гд а Б о я зи д Й и л д и р и м е н г и л и б , 
б и р гуруҳ а ъ ё н л а р и б и л ан ж а н г м а й д о н и н и та ш л а б қ о ч га н д а , 
уни Султон М аҳмудхон раҳбарлигидаги қўш ин дастаси таъқиб
/. 
Шомий. Зафарнома, 225-бет.
2. 
Тўхтиев Т. И. Темур ва темурийлар сулоласининг тангалари. Т.,
"Фан ”, 1992. 16-бет.
78


этад и ва а с и р о л и б А м и р Т ем у р ҳузурига о л и б к е л а д и 1. Бу 
воқеадан бир неча йил бурун А м ир Темур Ҳ индистон ф атқига 
йўлга ч и ққан д а (1398 йил) Кобул ш а\р и яқи н и д аги Д урин деган 
с ў л и м ж о й д а к а т т а б а з м у ю ш т и р г а ч , ўз \ а р а м и н и н г б и р
қ и с м и н и , ж ум ладан, сую кли набираси Улугбеки и С ам арқандга 
қ а й т а р и ш га қ а р о р қ и л г а н л и г и н и б и л д и р и б , ул арн и ку зати б
б о р и ш н и султон М аҳмудхонга то п ш и р ган 2.
Д е м а к , А м ир Т ем ур д а в л а т и н и н г та ш қ и а л о қ а л а р и б и л ан
б о ғл и қ м асалаларга қ ў ғи р ч о қ х он л ар ён д аш ти р и л м аган ва бу 
борадаги давлат сиёсати ф ақ ат С о ҳ и б қ и р о н н и н г иродаси билан 
амалга ош ирилган.
М аъ л у м к и , А м и р Т ем ур Т у р о н за м и н д а м устақил д авл атн и
қайта тиклагач, бу ерда туркий ти л н и н г давлат тили дараж асига 
к ў т а р и л и ш и га катта и м к о н я р а т га н ва бу м асал ага алоҳи да 
эътибор берган. Бун га мисол тари қаси д а ун и н г Д аш ти Қ и п ч оққа 
қарш и ую ш тирган ю риш и ҳақида ўш а ж ойдаги харсангларга бу 
ю риш ҳақидаги м аъ л ум отн и ту р к и й ти лд а ўйиб ёзи ш қақида 
ф арм он б ерган ли ги 3 ва М овароуннаҳрдаги ўз ёрли кд ари н и шу 
ти л д а ё зд и р г а н л и г и н и э с л а т и ш к и ф о я д и р . С о ҳ и б қ и р о н н и н г
Х оразм даги Абу М услим авлодлари бўлган саййидларга им ти- 
ё зл а р б е р и ш ҳ а қ и д а г и а н а ш у н д а й б и р ёр л и ғи Ў зб е к и с т о н
Республикаси Ф ан л ар А к ад ем и яси н и н г Ш арқш ун осли к институ- 
тида сақланм окда. Бу ёрликда А м ир Т ем урн и н г муҳри бос ил га н4.
А м м о С о ҳ и б қ и р о н н и н г х ал қ ар о ё зи ш м а л а р и а с о са н ф о р с 
тил и да олиб борилган. Ч унки бу тил ўша пайтда Я қин ва Ўрта 
Ш а р қ м ам л акатл ари н и н г н аф ақ ат ўзаро, балки б ош қа м интақа 
давлатлари б илан олиб борган м улоқотларида расм ий халқаро 
ал оқалар воситаси си ф ати да тан ол и н ган ва д и п л о м ати к ё зи ш м а- 
л а р к ў п и н ч а а н а ш у т и л д а о л и б б о р и л га н . А м и р Т е м у р бу

Download 11,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   184




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish