Замонавий компьютерлардан фойдаланиш


List-Serv  — программа — тарқатиш руйхати  дастури. Media



Download 3,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/62
Sana12.06.2022
Hajmi3,27 Mb.
#658592
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   62
Bog'liq
61e54f89d0f691.41448985 (1)

List-Serv 
программа — тарқатиш руйхати 
дастури.
Media 
— носител — муҳит.
Modem (MOdulator-DEModulator) 
— Модулятор — 
демодулятор — модем.
Multimedia 
— мултимедиа — турфа муҳит.
Network 
— сет — тармоқ.
Page 
— страница — саҳифа.
PKZIP 
— программа — файлни ихчамлаштирувчи 
дастур.
Real Time 
— интерактивный режим работы —реал 
вақт мароми.
Robot 
— робот — ишчи дастур.
ecurity 
— защита — ҳимоя.
Server 
— сервер — хизмат тугуни.
Signal 
— сигнал — сигнал.
Site 
— узел — тугун манзили.
TCP/IP 
протокол— ахборот узатишнинг бош- 
қариш андозаси/Интернет андозаси.
Telnet 
— программа — тармоқ дастур.
UNZIP 
— программа — ихчам файлни очиш дас­
тури.
URL 
(Униформ Ресоурсе Лосатор) — форма адреса
— ахборот манбаи манзили шакли.
Usenet (USEer NETwork) 
— группы новостей — 
янгиликлар гуруҳи.
VRML (Virtual Reality Modeling Language) 
—виртуал 
борлиқни моделлаш тили.
WAIS (Wide Area Information Server) 
— система 
поиска — ахборот излаш тизими.
WAV 
— расширение файлов — файл номи кен- 
гайтмаси.
130


Webmaster/Webmistress — Web-масгер 
— Veb саҳифа 
яратувчи уста.
WINZIP 
— программа — файлни ихчамлаштирувчи 
ва ёювчи дастур.
WWW (World Wide Web) 
— всемирная паутина — 
жаҳон Web тури.
ZIP — расширение файлов — файл номи кен- 
гайтмаси.
ГИПЕРМАТН, ГИПЕРМЕДИА. HTML ТИЛИ
Гиперматн — шундай матнки, унда ўз бўлакларига 
ва бошқа матнларга ишоратлар (ссылки) келтирилган. 
Гиперматн гояси Web саҳифа ва гипермуҳит тарзида 
уз ривожини топтан булиб бунда матн ўрнида овоз, 
ҳаракатланувчи тасвир, овозли тасвирлар ҳам 
қатнашади. Гиперматнга ҳар қандай китоб мисол 
булади, чунки унда ҳам китобнинг мундарижаси, ки­
тоб боблари ва фаслларига ишоратлар берилади. Бу 
ерда боб номи қаршисидаги бетнинг тартиб сони 
ишорат (богланиш боши) дир. Матн ичида ҳам би­
рор фикрдан фойдаланилган манба — адабиётнинг 
тартиб номери ёки номи ишорат вазифасини утайди. 
Бирор суз ёки иборанинг изоҳи китобда юқори 
индекс тарзида курсатилиши ҳам ишоратнинг узи- 
дир.
Гиперматн ва гиперсаҳифа булар ҳаммаси матнда 
тегишли ибора остига чизиқ курсатиш ва унга ранг 
бериш билан ифодаланади. Шундай ишоратга мани- 
пуляторнинг курсаткичини олиб бориб чап тугмача 
босилса, шу ишоратга теги шли курсатилувчи матн 
ёки тасвир компьютер экранида намоён булади ҳамда 
тегишли товуш янграйди (агар ишорат товушга тегиш- 
ли булса). Бундай курсатилувчи матн мазкур ёки 
бошқа ҳужжат (файл, Гипермуҳит-гипермедиа)да, 
ҳужжат эса интернет ёки интернетнинг бошқа би­
рор тугунидаги компьютер хотирасида булиши мум­
кин. Бунда ишорат билан курсатилувчи матннинг 
ягона шаклдаги ресурс жойи адреси (UPL) 
гиперматнда берилган булади. HTML эса тармоқ 
орқали тегишли UPL га мурожаат этиб курсатилувчи 
ҳужжатни компьютер экранига чиқариб беради.
131


Шунинг учун ҳам курсатилувчи ҳужжатлар бутун 
тармоқ буйлаб тарқалган ва богланиш булиши учун 
интернет таокибида бѵтѵн жаҳон ўргим-чак тўри
Web технологияси муаллифи Бернерс-Лидир, у 
Нелсоннинг гиперматн гоясига асосланиб узининг 
HTTP сини ва гиперматн ҳужжатлари (кенгайтмаси 
htm) ёзиш тили HTML ини яратди. Бу тил ҳозир 
мукаммаллашиб бормоқда. HTML алифбоси 
сифатида энг содца ҳолда лотин алифбоси ва компь­
ютер клавиатурасида мавжуд махсус символлар 
қатнашади. Тил нинг синтаксис қоидалари жуда содца 
булиб, ҳужжатни бўлакларга бўлишни, шу 
булакларнинг боши ва охирига махсус тил 
ибораларини киритишни ҳамда ишорат (боғланиш 
боши) вазифасини утовчи матн иборалари ёки 
ҳужжатда келтирилган тармоқ тугуни манзили билан 
уларга тегишли, яъни богланиш охири вазифасини 
утовчи бошлангич ёки бошқа ҳужжат, ёйинки унинг 
булаги (ёки тугун манзилидаги Web саҳифа) орасида 
гипербоғланишларни ифодалаш қоидаларини уз 
ичига олади. Бундай ҳужжат Web — саҳифа деб 
аталади. Уларни ёзишни осонлаштирадиган дастурлар 
мавжуддир.
Интернетда ахборот излаш жараёни ахборот 
истеъмолчисининг Интернет тузилмаларидаги 
ахборот излаш тизимлари билан мулоқоти асосида 
юз беради. Истеъмолчи узининг ахборотга булган 
талабини 

Download 3,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish