Заҳм қўзғатувчиси Treponema pallidum 1905 й. Ф. Шаудин ва Э. Гоффманлар томонидан топилган. Бу спирохета анилин бўёқлари билан яхши бўялмайди, шунинг учун уни оқиш трепонема дейилади. Морфологияси



Download 106,97 Kb.
bet2/9
Sana26.03.2022
Hajmi106,97 Kb.
#511559
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
mikrabiologiya 7

Антиген тузилиши. Оқиш трепонема мураккаб антиген тузилишига эга. Унинг антигени, асосан, полисахарид, липид ва протеин комплексларидан иборат.
Чидамлилиги. Оқиш трепонемалар ташқи муҳитга унча чидамли эмас. 45-48º С қиздирилганда 1 соат, 55 0С да эса 15 дақиқада ўлади. Лекин нам муҳитда узоқ яшайди. Дезинфекция қилувчи воситалар трепонемаларни бир зумда ўлдиради.
Ҳайвонларга нисбатан патогенлиги. Табиий шароитда ҳайвонлар заҳм билан касалланмайди. Экспериментал шароитда биринчи марта шимпанзе маймунида (И.И.Мечников билан Э.Ру, 1903), кейинчалик қуёнда қўзғатилган.
Касалликнинг одамлардаги патогенези. Касаллик манбаи фақат бемор. Касаллик, асосан (90–97% ҳолларда) жинсий алоқа йўли билан юқади. Заҳм билан оғриган аёлдан ҳомиладорлик вақтида йўлдош орқали ҳомилага юқади (туғма заҳм), онанинг сутидан болага ўтиш ҳоллари ҳам кузатилган. Заҳм қўзғатувчиси организмга тери ёки шиллиқ қаватлар орқали киради. Трепонема кирган жойида кўпаяди ва шу ерни жароҳатлайди. Ҳозирги вақтда заҳмнинг клиник жиҳатдан бирламчи, иккиламчи, учламчи, ҳамда яширин шакллари, шунингдек, ички аъзолар ва нерв системаси заҳми (авж олувчи фалаж, нейро заҳм) фарқ қилинади.
Заҳмнинг бирламчи даври. Бирламчи заҳм яширин (инкубацион) даврдан сўнг бошланади. Оқиш трепонема кирган жойида инфильтратдан иборат тугунча пайдо бўлади. Унинг усти ярага айланади, кейин бу яра қаттиқлашади ва қаттиқ шанкр ҳосил бўлади. Яранинг таги ва атрофи тоғайга ўхшаш қаттиқ, шунинг учун номи ulсus durum ёки қаттиқ шанкр деб аталади. Бу даврда регионар лимфа безлари ҳам шишиб яллиғланиши мумкин. Қаттиқ шанкр бошқа яралардан оғриғи йўқлиги билан фарқ қилади. Бу даврда ярадан ва регионар лимфа безларидан заҳм қўзғатувчисини кўплаб топиш мумкин. Заҳмнинг биринчи даври 5-6 ҳафта давом этади. Бу даврда бемор зардоби текширилганда Вассерман реакцияси (RW) манфий ёки мусбат бўлиши мумкин. Қўзғатувчисининг кирган жойига кўра қаттиқ шанкр лаб, тил, кўкрак безлари соҳасида, кўз атрофида ва қўлларда учрайди.

Download 106,97 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish