Зах арланиш ва куйишларда



Download 2,9 Mb.
bet58/65
Sana01.05.2022
Hajmi2,9 Mb.
#601119
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   65
Bog'liq
klinik labaratoriya diagnostikasi qo\'llanma

Якуний боскич
Якуний назоратнинг асосий боскичлари:

  • Лаборатория мутахассислари томонидан тахлил натижаларининг аналитик хакконийлиги текширилади;

  • Ушбу текширувнинг йулланмадаги паспорт кисми билан мослиги текширилади (беморлар орасидаги тушунмовчиликни олдини олиш максадида).

  • Текширув натижаларини худди шу беморнинг аввал утказилган ёки параллел утказилган натижалари билан солиштириш. Натижалар орасидаги фарк катта булганда, бу холат клиник шифокорлар билан мухокама килинади ва зарур булса тахлил яна кайтарилади.

  • Даволовчи шифокор томонидан лаборатор текширув натижала­рининг клиник ахамиятини бахолаш.

Жадвал 3. 4 Тезкор х^аракатларни талаб этувчи лаборатор текширув на- тижаларининг критик курсаткичлари (davis, Mass, 1999)

Текширилаётган материал

Критик курсаткич

Г ематология
Г ематокрит Лейкоцитлар
Кон суртмаси
Тромбоцитлар Ретикулоцитлар Протромбин вакти

<14% ёки >60%
4,0 -109/л меъёрий курсаткичда < 2,0 •109/л ёки аввалги натижадан 1,0- 109/л фарк килса >50,0 • 109
Лейкемик хужайраларни пайдо булиши (етилмаган гранулоцитлар ёки бласт хужайралар)
<20,0-109 ёки >1000,0 -109/л >20%
>40 сек

Биохимия
Билирубин
Кальций
Глюкоза
Калий
Натрий

>300 мкмоль/л (чакалоклар) <1,5 ммоль/л ёки >3,2 ммоль/л <2,22 ммоль/л ёки >27,75 ммоль/л <2, 5 ммоль/л ёки >6,5 ммоль/л <120 ммоль/л ёки >160 ммоль/л



Лаборатор бланкда тахлил натижаларини жунатиш вакти ни курсатиш мухим. Бу холат айникса, тезкор холатларда жуда катта ахамиятга эга, чунки лаборатория томонидан натижаларни ушлаб колиниши беморларга уз вактида ёрдам берилишига жиддий таъсир курсатиш мумкин.
Илова 1
ДПМ ва КДЛ да санэпид холат буйича УзР ССВ нинг буйруклари
КДЛ иш фаолиятининг асосий жихдтларидан бири инфекция таркалишни олдини олишга каратилган санитар эпидемиологик коидаларга риоя килиш.
Сан. эпид. холатига риоя килиш учун инфекциялар профилактикаси буйича жорий этилган стандартлардан фойдаланиш зарур.( “СС амалиётига инфекцияларни олдини олишнинг замонавий усулларини жорий этиш хакида” УзР ССВнинг 2004 йилнинг 01.07даги 307 сонли буйруги).
КДЛ учун бу стандартлар куйидагилардан иборат:
1.

  • Поллар

  • Деворлар

  • Шифтлар

  • Ишчи столлар

  • Музлатгичлар

  • Термостатлар

  • Реактивли идишлар

  • Стуллар

  • «ювиш учун хона»

  • хожатхоналар кон, нажас, тукилган суюкликлар, сийдик, балгам, чанг, тупрок, ахлат колдиклари, турли хил хашоратлардан холи булган холдагина лаборатория тоза хисобланади.

2. Антисептиклар концентрацияси ва ишлатилиши (тер ива шиллик каватлар учун) стандартга мувофик.

  • Антисептиклар концентрацияси этикеткада курсатилган:

-этил ёки изопропил спирта (60%-90%), ёки
-цетавлон ва хлоргексидин глюконат (2%-4%), масалан Savlon, ёки -хлоргексидин глюконат (2%-4%), масалан, Hibiclens, Hibicrub, Hibitane, ёки -йод сакловчи препаратлар (1%-3%) масалан, Люгол эритмаси, ёки -Йодофор (1:2500) (масалан Betadine)

  • Антисептиклар унча ката булмаган идишларда кун давомида ишлатишга мулжаллаб тайёрланади.

  • Идишларни кайта ишлатишдан олдин яхшилаб совунли сувда ювилади, тоза сувда чайиб, кейин куритилади.

  • Идишлар хар сафар антисептиклар солинганда, солинган вакт этикеткада курсатилиши лозим.

  • Пахта ва дока антисептиклар солинган идишларда сакланмайди.

  • Асбоблар ва бошка предметлар антисептикли идишларда сакланмайди.

  • Асбобларни олиш учун мулжалланган кискичлар хам антисептикли идишларда сакланмайди

  1. Асбоблар ва бошка предметларни зарарсизлантириш (ишлатилгандан сунг ва тозалашдан олдин) стандартга мувофик амалга оширилади.

  • Хлорли эритма концентрацияси 0,5%ни ташкил килади:

  • Суюк хлор;

  • Суюк; хлорли эритма (3,5%) ишлатилади- 1:6 нисбатда, ёки 5% концентрацияли эритма ишлатилади - 1:9 нисбатда, ёки Кукунсимон хлор:

  • гипохлорит кальций (35%) ишлатилади - 14 грамм кукунга 1 литр сув, ёки гипохлорит кальций (70%) ишлатилади - 7 грамм кукунга 1 литр сув, ёки

  • Х,ар куни иш бошланишдан олдин янги хлорли эритма тайёрланади. Инструментлар ва бошка предметлар 0,5% хлорли эритмага 10 дакика солиб

куйилади
0,5% хлорли эритмалар хар бир хирургик операция учун ишлатилади ва опера- циядан кейин алмаштирилади.
10-30 дакикадан кейин асбоб анжомлар ва бошка предметлар хлорли эритмадан олиниб, тоза сувда ювилади.

  1. Тиббиёт ходимининг кон олшга тайёрланиши.

Кон олиш вактида тиббиёт ходими куйидагиларни бажаради:
Керакли анжомлар ва материалларни тайёрлайди;
Беморга кон олиш жараёнини тушунтиради.


  1. Download 2,9 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   65




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish