Зах арланиш ва куйишларда



Download 2,9 Mb.
bet37/65
Sana01.05.2022
Hajmi2,9 Mb.
#601119
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   65
Bog'liq
klinik labaratoriya diagnostikasi qo\'llanma

Меъёрий нажасдаги шиллщ ингичка, яккол куринмайдиган ялтирок карашт куринишида булиши мумкин. Яллигланиш жараёнларида нажас ин­гичка тизма ва зич, тасмасимон шаклдаги хосилалар куринишида кузатилади. Ушбу холатларда шиллих кон аралаш булиши мумкин.

  • Меъёрий нажасда цон аникланмайди. Крн кетишида у кон томчила­ри, шиллик-кон ажралмалари ва кон куйкалари куринишида булиши мумкин.

  • Гижжалар ва гижжалар аъзолари баъзида гижжа инвазиясида мак- роскопик равишда аникланиши мумкин.

    Нажас реакцияси (pH) ни аниклаш.
    Материаллар:

    • pH ни 1,0 дан 10,0 гача улчаш учун универсал лакмус когози

    Текширув техникаси.

    1. Аввал лакмус когозини дистилланган сувда хулланади.

    2. Хулланган лакмус когозини нажаснинг бир неча жойига теккизилади.

    3. Натижа 2-3 дакикадан сунг когоз рангини назорат улчови (шкала) нинг турли ранг курсаткичлари билан солиштирган холда бахоланади.

    Клиник ахгамияти. Меъёрда аралаш таом истеъмол киладиган, деярли соглом инсонларда нажас реакцияси нейтрал ёки кучсиз ишкорий (pH 6,8-7,6) булади ва йугон ичак бактериал флорасининг меъёрий хаёт фаолияти билан боглик.
    Нордон реакция (pH 5,5-6,7) нажасда ёг кислоталарининг булиши билан боглик (химуснинг тезлашган эвакуацияси ёки ингичка ичакдаги яллигланиш жараёни натижасида сурилишнинг бузилиши).
    Кескин нордон реакция (pH 5,5 дан паст) бижгиш диспепсиясига хос булиб, бунда бижгиш флораси (меъёрий ва патологик) нинг фаоллашуви на­тижасида ис гази ва аъзоик кислоталар пайдо булади.
    Ишкорий реакция (pH 8,0-8,5) таом оксилларининг (меъдада ва ингичка ичакда хазм булмаган) ва яллигланиш экссудатининг чириш флорасининг фа­оллашуви ва йугон ичакда аммиак хамда бошка ишкорий таркибий кисмларининг хосил булиши натижасида чиришида кузатилади.
    Кескин ишкорий реакция (pH 8,5 дан юкори) чириш диспепсиясида (ко- литда) кузатилади.

    Download 2,9 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   65




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish