Z. T. Karabayeva

 
10.5.  Tamaki  tutunining  muhim  tarkibiy  qismlari 
 
Tamaki  tutuninng  mashhurligi  asosan  yakka  yuqori  darajada  tobe’  qilib 
qo‘yadigan  modda  - odatda, tamaki yaproqlari quruqlikdagi og‘irligining 0,5% 
dan  5%  igacha  bo‘lgan  miqdorini  tashkil  etadigan  alkaloid  nikotinning 
farmatsevtik    holatlarini    aks    ettirgan    bir    paytda,    tamaki    tutunining  toksiko-
logik    xuxusiyatlari  gazlar,  tez  uchuvchan  organiklar,  metallar  va  kichik  qoldiq 
moddalarni  o‘z    ichiga    oluvchi  organik  va  anorganik  moddalarning  turli  xil 
aralashmasidan  hosil  bo‘lgan  murakkab  hissasini  ifoda  etadi. 
1.  Kichik  zarrachalar  (partikulates). Yutilgan tamaki tutunining har kub 
santimetri diametri 0,1 va 1,0 µ oralig‘idagi  hajmni  tashkil  etadigan  10
10
 dona  
zarrachalardan    iborat.  Havodagi  sigaret  tutuni  tarkibidagi  zarrachalarning  hajm 
taqsimlanishi  kashanda  o‘pkasiga    yutiladigan    tutundagilardan    alveolalar  
bo‘shliqlarigacha    chuqur  kirib    ketish    ehtimoli    bor  bo‘lgan  kichik  zarralardan 

---

 
 
249 
 
tashkil  topganligi  uchun  ham    farq    qiladi.  Yakka  bir  sigaretdan  chiqqan  tutun 
nafas  olish  traktini  10-40  mg  kichik  qoldiq  modullar  bilan  to‘ldirib  qo‘yadi. 
Sigaretdan  chuqur  tortganda  kichik  zarrachalarning  nafas  olish  tizimiga  oqib 
kirishi o‘tkir kashandalar o‘pkasida kundalik 1 g dan oshiqroq “smola” ni  yig‘ib  
boraveradi.
64
 O‘pkadagi moddalarning  ko‘p  qismi nega nafas olish bilan bog‘liq 
kasalliklarning  chekish-ni    tashlagandan    keyin    ham    yo‘qolib  ketmasligiga 
javoban chekuvchining  butun  hayoti  davomida  saqlanib  qolaveradi.  
Kimyoviy    va    toksikologik    xususiyatlarini    o‘rganish    uchun    tamaki 
tutuni    tarkibidagi  kichik  zarrachalar  Kembridj  filtri  yordamida  yig‘ilishi 
mumkin.  Natijada  kelib  chiqqan  kondensat  yoki  “smola”  polisiklik  aromatik 
uglevodorodlar va  tamakining maxsus nitrosaminlariga o‘xshash saratonga sabab 
bo‘ladigan  organik  ximikatlar  kabi  zaharli  metallarga  boy  ekanligi  aniqlanadi. 
Chekuvchilarda  o‘tkazilgan  o‘pka  biopsiyasi  to‘qimaning  zararlanganligi  smola 
qatlamiga  maksimal  darajada  yaqin  joyda  ekanligini ta’kidlaydi. Odatda,  karbon 
materiallarining  eng  katta  parchalanishi  bronxial  limfa    tugunlari    va    birinchi  
guruh    o‘pka    bronxiolalarida  sodir  bo‘ladi.  O‘rnashib  olgan  toksikantlardan 
hujayralarga  yetgan  zararga  qo‘shimcha  tarzda  yig‘ilib  qolgan  kichik  zarralar 
ham  tug‘ma  immun  tizimini  faollashtirish,  kislorodli  bosimni  oshirish,  yonma-
yon  joylashgan  hujayralarda  temirning  disgomeostaz  bo‘lishini oshirish orqali 
o‘pkada jarohatga olib keladi. 
 Zarrachalar bilan to‘ldirilgan hujayralarning ko‘rinishi shuning uchun ham 
tamaki  bilan  big‘liq  o‘pka  jarohatining    yaqqol    xususiyatini    namoyon    qiladi.  
Hayvonlar    ustida  o‘tkazilgan  tekshiruvlar  nafas  olish  qiyinchiliklaridan  oldin 
tamaki  tutunidan  kichik  qoldiq  zarrachalarni  olib  tashlash  nafas  olish  tizimiga 
bo‘lgan zararni sezilarli   darajada  qisqartirishi   bois  bu  moddalarning  o‘pka  
jarohatlaridagi roli  haqidagi  fikrni  qo‘llab-quvvatladi.  
2.    Erkin    radikallar.    Kislorodli    bosim  chekish bilan  bog‘liq kasalliklar-
ning patogenezida qisman tamaki yonish jarayonida ajralgan erkin radikallarning 
                                                           
64
 
Dunbar A et al. Second-hand tobacco smoke and cardiovascular disease risk: an epidemiologikal review. cardiol Rev. 
2013;21:94–100.
 

---

 
 
250 
 
yuqori  miqdori  sababli  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Tamaki    tutuni    har    ikkala  
darajalarini  havo  ifloslanishining  boshqa  shakllariga  yirik  miqdorda  oshira 
oladigan  konsen-tratsiyalarda  mavjud  bo‘lgan  erkin  radikallarning  ikki  aniq 
guruhini  o‘z  ichiga  oladi  (masalan, chang – zaharlangan havo).  
Birinchidan,  smolali  qatlamlar  oksidlanish-qaytarilish  reaksiyalari  orqali 
kislorod  radikallarini  ishlab  chiqaradigan  gidrokenon, semikenon va polimerik 
kenonlarning  eng  yaxshi  tushunarli  tarkibiy  qismlari,  nisbatan  turg‘un 
radikallarning  yuqori  zichligi  (grammiga  ~10
16
-10
7
)  dan  iborat.  Gidroksil  va 
superoksid  anion  radikallari  singari  smolani  hosil  qiladigan  oksidantlar  o‘pka 
to‘qimalarida    uchraydigan    8-oksodeoksiganozin    kabi    oksidlangan  DNK 
asoslari  darajalarida  ko‘tarilishni  keltirib  chiqarib,  kashandalarning  nafas  olish 
tizimida ahamiyatga molik hujayraviy va genetik zararlanishlarga sabab bo‘ladi.  
Izoprostanlarning  –  membranaga  keltirilgan  oksidativ  zararning  ta’sirchan 
biomarkerlarining  yuqori  darajalari  chekuvchilardan  yig‘ilgan  bronxiolalar 
sekretsiya  suyuqligi  va  o‘pka  to‘qimasi,  qon,  nafas  kondensati  va  balg‘amda 
uchratilishi  mumkin.  Bu  biomarkerlar  chekish  tashlangandan  keyin  ham  yuqori 
darajada  saqlanib  qolganliklari  bois  ko‘p  vaqtgacha  saqlanib  turadigan  smola 
qatlamlaridagi  prooksidantlarning  chekishni  tashlagan  kishilarning  nafas  olish 
tizimiga  juda  ham  katta  salbiy  ta’siri  bo‘ladi.  
Ikkinchi  guruh  erkin  radikallari  qiyosiy  ravishda  o‘z    ichiga    gaz  fazasida 
uchraydigan    uzoq  vaqt  saqlanib  qoluvchi  turlarni  qabul  qiladi.  Misol  uchun, 
yangi    ishlab    chiqarilgan    sigaret  tutunining  gaz  fazasi  600  µ  gacha  azot 
oksididan  tashkil  topgan. Azot oksidi (NO) chekish bilan bog‘liq o‘pka jaroha-
tini  hosil  qilishda  asosiy  modda  bo‘lgan  zararlovchi  oksidant  peroksinitritni  
shakllantirishda  superoksid  radikallari  bilan  tezda  reaksiyaga  kirishadi. 
 Biroq    NO    gaz    fazasida uchraydigan  radikallarning bir turi hisoblanadi: 
ba’zi bir hisob-kitoblarga ko‘ra, sigaretdan bir martagina tortish inson nafas olish 
tizimiga  taxminan  10
15
  gaz-faza  radikallarini  yetkazar  ekan.  Bu  turlarning  
kimyoviy    xususiyati    ularning    yonayotgan  sigaretning  olovida  mavjud  bo‘lgan 
ultraqisqa    yashagan    radikallarning  “avlodlar”  ini  ifodalash  ehtimoli  borligi 

---

 
 
251 
 
uchun    ham    murakkab  hisoblanadi.  Birinchi  avlod  radikallari  sigaret  tanasidagi 
yonish  jarayonida  omon  qolmaydi  va  davomli  ravishda  yanada  turg‘un,  yanada 
zarar  keltiradigan  turlarni  shakllantirish  uchun  yonish  jarayonining  boshqa 
mahsulotlari  bilan  reaksiyaga  kirishadilar.  
 Dominant    turlarning    aniq  xususiyati  munozaraga  bosh  sabab  bo‘lishiga 
qaramay,  ehtimoliy  sabab  alkoksil  va    peroksil  radikal  turlarini  o‘z    ichiga  
oluvchi  turli  xil  kislorod  tutuvchi  radikallar  bilan  birgalikda  uglerod  tutuvchi 
radikallarni  qamrab  oladi.  Bu  turlar  NO  va  izopren  o‘rtasidagi  tarqalish 
reaksiyalari  sabab  gaz  fazasi  radikallarining  konsentratsiyalari  tamaki  yonib 
bo‘lgani  sari  haqiqatda  oshib  boradi.  Ham  smolali,  ham  gaz  faza  radikallari 
tomonidan  o‘pka  hujayralariga  bo‘ladigan  oksidativ  jarohatlar  kashandaning 
sog‘lig‘iga    juda    katta    jiddiy    zarar  yetkazadi  va  ba’zan  dietaning  yaxshi 
emasligi  sababli  parhez  antioksidantlarining  kamaytirilgan  iste’molidan  paydo 
bo‘ladigan  muammoga  ham  sababchi  bo‘ladi.