Z. M. Bobur nomidagi andijon davlat universiteti magistratura bo‘limi

§1.4.2. Lazer nurining  kogerentligi 

 

 

Lazer  nurlanishi  kogerent  nurlanish.  Bu  kogerentlik  xususiyatining  

birlamchi sababini «lazer»  so`zining ma’nosini bildirib  turibdi, ya’ni  yorug‘likni   

majburiy    nurlanish   yordamida     kuchaytirish demakdir.  Majburlovchi  yorug‘lik  

nurlanishi va majburlangan yorug‘lik  nurlanishi aynan bir xil  parametrlarga  ega  

bo`lgan  nurlanishlardir.  Ularning  chastotalari,  fazalari  tarqalish  yo`nalishlari  bir 

xil. Bu nurlanishlarning  elektr maydon  kuchlanganligi vektorlari bir xil  tekislikda 

tebranadilar,  ya’ni  ular    bir  xil  qutblangan    nurlanishlardir.  Demak  lazer 

nurlanishining ixtiyoriy, istalgan ikki  nuqtasidagi elektromagnit  tebranishlarning 

fazalar  farqi  vaqt  bo`yicha  o`zgarmasdir.  Shuning  uchun  kogerentlikni  vaqtiy  va 

fazoviy  kogerentliklarga  ajratish  mumkin.  Vaqtiy  kogerent  deganda,  lazer  nuri 

dastasining biror nuqtasida ikki turli vaqt oralig‘idagi elektromagnit tebranishning 

fazalarining farqi o`zgarmasligini tushuntirish mumkin.  

          

Fazoviy  kogerentlik  deganda,  aynan  bir  vaqtning  o`zida  lazer  nuri 

dastasining  o`zida  lazer  nuri  dastasining  biror  kesimi  yuzasidagi  ikki  turli 

nuqtalardagi  elektromagnit  tebranishlarning  fazalari  farqining  o`zgarmasligi 

tushuniladi.  Real sharoitlarda lazer nurlanishining fazasi va chastotasi vaqt o`tishi 

bilan,  yoki  fazodagi  kuzatish  nuqtalarining  o`zgarishi  bilan  o`zgarishi  mumkin. 

Shuning  uchun  lazer  nurlanishi  dastasining  kogerentlik  darajasini  xarakterlovchi 

maxsus  ko`rsatkichlar  kiritilishi  mumkin.  Buni  birinchi  holda  elektromagnit 

to`lqinlarning vaqt bo`yicha o`zaro korrelatsion funksiyasi  

 

  



   

t

E

t

E

t

E

t

E

F

2

1

2

1

1













    

 

         (1.31) 

---

 

30 

 

orqali  amalga  oshirsa  bo`ladi.  Bu  yerda  vaqt  bo`yicha  o`rtachalashtirish  amalga 

oshiriladi,    ikkinchi  holda  lazer  nurlanishni  ikki  nur  dastasiga  ajratib  va  bu  nur 

dastalarining  turli  optik  yo`llarni  o`tgandan  so`ng  uchratish  natijasida  olingan 

interferentsion manzaraning ko`rinuvchanlik  

                     

min

max

min

max

2

min

max

min

max

2

I

I

I

I

F

I

I

I

I

F













     

                    (1.32)          

                

 

koeffitsienti  bilan  xarakterlasa  bo`ladi.  Bu  yerda  I

max

  va  I

min

-    interferension 

manzaradagi  yorug‘likning  maksimal  va  minimal  qiymatlari.  Absolyut  kogerent 

nurlanish  uchun  F

1 

va  F

2

  koeffitsientlarning  maksimal  qiymati  birga  teng.  Agar 

ikki  elektromagnit  to`lqinlarning  fazalarining  farqi  tasodifiy  ravishda  o`zgarsa  F

1

 

va  F

2

  koeffitsientlarning  qiymati  nolga  intiladi.  Lazer  nurlanishining  kogerentlik 

darajasi  ko`p  faktorlarga  bog‘lik.  Bular  faol  muhitning  vaqt  o`tishi  bilan 

parametrlarning  o`zgarishi,  optik  rezanator  elementlarning  akustik  va  mexanik 

ta’sirlar  natijasida  tebranishlari  natijasida  lazer  nurlanishning  spektri  kengayaadi. 

Bu  kengayish  asosida  lazerdan  chiqayotgan  elektromagnit  to`lqinlarning 

tebranishlarini quyidagi  

 

 

 





t

r

vt

r

E

t

r

Е

,

cos

,

0











    (1.33)  

qonuniyatga bo`ysunadi desak, u holda nisbiy 

 

t

r,



 fazaning t=0 momentdan 

boshlab o`zgarishlari 

t







2

 ga proporsional ravishda ro`y beradi va                          

 

p

kog

v





1



                          (1.34) 

 

vaqtdan so`ng 2



ga teng bo`ladi. Bu shunday xarakterli vaqtki, bu vaqt farqining 

ichida  ikki  elektron  magnit  to`lqinlar    o`zaro  kogerent  bo`ladi.    Bu  vaqtning 

kogerentlik vaqt deyish qabul qilingan. Shu vaqt ichida elektromagnit to`lqin bosib 

o`tgan yo`lni  kogerentlik uzunligi deyish  qabul qilingan, ya’ni  

 

 

 

 

 

p

kog

kog

v

C

S

L









                 (1.35) 

---

 

31 

 

Shu vaqt farqi ichida  va shu yo`l farqi  uzunligida elenktromagnit to`lqinlar optik 

rezonatordan chiqishdagi tebranishlarga  sinxron holda tebranadi. Agar

   

           

0

min

max







V

I

I

 bo`ladi.