З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


буйи  15 см келадиган баъзи скатлар,  буйи



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

буйи 
15 см келадиган баъзи скатлар, 
буйи
15-20 м га борувчи баъзи акулалар бор.
Систематикаси. 
Хозир яшаётган тогайли баликлар иккита кенжа син­
фга булинади: 1. Пластинкажабралилар кенжа синфи — Elasmobranchi. 2. 
Яхлитбошлилар кенжа синфи — Holocephali.
1. Пластинкажабралилар кенжа синфи — Elasmobranchi
Тумшугининг олдинги учи унча-мунча чузилган казгич (рострум) 
га айланган. Боши икки ён томонига ёки бошининг остига 5-7 жуфт 
жабра ёриклари очилади. Одатда, бошида сачраткичи бор. Бош скеле­
ти амфистилик ёки гиостилик типда булади. Жабра япроклари плас­
тинка шаклида булиб, жабралараро тусикда жойлашади (кенжа синф- 
нинг номи шундан олинган).
Пластинкажабралилар кенжа синфи иккита туркумга булинади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


38
Акулалар туркуми — Selachoidea.
Гавдаси одатда дуксимон, баъзила- 
рида бироз яссилашган. Тишлари куп булиб, учи Уткир. Гавдасининг 
узунлиги 20 см дан 20 м гача етади. Бу туркумга 10 га якин оила ки- 
риб, турлари Каспий денгизидан таш^ари х;амма океан ва денгизларда 
таркалган, 250 га якин тури бор.
Плашли акулалар (Chlamydoselachidae) оиласи факат битта тур — 
плашли акула (Chl.anguineus)HH уз ичига олади. Бунинг узунлиги 1,2-2 
м булиб, бошининг икки ёнида 6 жуфт жабра ёриклари бор. Биринчи 
жабра кушилиб, сербар терили булма — плаш хосил килади. Огзи бо­
шка акулалардаги каби бошнинг остида эмас, балки олдида жойлашади. 
Атлантика, Тинч ва Хинд океанларининг муътадил ва субтропик зона- . 
ларида таркалган.
Китсимон акулалар (Rhincodontidae) оиласига хам битта китсимон 
акула (Rhincodon tipus) тури киради. Бу хозирги баликлар ичида энг 
каттаси булиб, узунлиги 20 м гача, огарлиги 20 т гача боради. Бунинг 
OF3H бошининг олдинги томонида жойлашади. Барча океанларнинг тро­
пик ва субтропик сувларида яшайди (24-расм).
24-расм. Тогайли бадицаар:
А—буз акула, Б—бал/а акула,
В—китсимон акут, Г-арра
балиц;, Д —денгиз фаришта-
си, Е—тикандумли скат,
Ж —тиканли скат, 3 —электр
скати, И —европа химераси,
К —каморинх.
www.ziyouz.com kutubxonasi


39
Мушуксимон акулалар (Scyliorhidae) оиласига гавдасининг узунли­
ги 1,5 м гача булган купгина турлар киради. Уларнинг одатда иккита ток, 
орца сузгич цаноти булади. Булар асосан денгизларнинг саёз жойларида 
яшайди. Типик вакили денгиз мушуги (Scyliorhinus сашси1а)дир.
Бу туркумга яна кузлари кенг усицлар учига жойлашган болта ба- 
лиц (Sphyrna zygaena), гавдаси япалоц денгиз фариштаси (Sguatina 
sguatina)HH киритиш мумкин.
Скатлар туркуми — Batoidei.
Гавдаси орца-цорин томонга цараб япа- 
лоцлашган. Кукрак сузгич цанотлари кучли ривожланган. Гавдаси япалоц 
булганлигидан беш жуфт жабра ёрицлари, огаз тешиклари ва бурун те­
шиклари бошининг остида жойлашган. Кузлари ва сачратцичлари бо- 
шининг устида жойлашади. Скатлар сув тагида кам харакат цилиб яшашга 
мослашган, асосан моллюскалар билан озицланади. Моллюскаларнинг цатгиц 
косасини бирмунча тумтоцлашган тишлари билан майдалайди.
Типик вакилларининг, масалан, тиканли скат (Raja clavata), шуъ- 
лали скат (Raja 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish