З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Мевахур куршапалаклар кенжа туркуми — Megachiroptera



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Мевахур куршапалаклар кенжа туркуми — Megachiroptera.
Мевахур курша­
палаклар уз ичига битта каттаканотлилар (Pteropidae) оиласини олади. 
Буларнинг 146 та тури булиб, улчами анча катга, яъни гавдасининг узун­
лиги 40 см га, канотини ёзганда 170 см га боради. Тропик Осиё, Африка 
ва Австралияда таркалган. Серсув мевалар билан озикланади. Катта озик 
тишларининг юзаси ясси, кузлари нисбатан йирик. Кундузи дарахтлар 
шохида, томлар шипида, юрларда утказади. Типик вакили учар тулки ёки 
колонг (Pteropus calaeno) Жануби-Шаркий Осиёда таркалган.
Хашаротхур куршапалаклар кенжа туркуми — Microchiroptera.
Хаша­
ротхур куршапалаклар кичик хайвонлар булиб, гавдаси 3 см дан 14 см 
гача боради, хашаротлар билан озикланади. Тишлари уткир, кулоксупра- 
лари катга булади. 700 дан ортик турлари бор. Шулардан 40 таси МДХ да 
таркалган. Буларнинг энг асосий оилалари тубандагилардир.
Тацабурунлар (Rhynalophidae) 
оиласига кирувчи куршапалаклар бур- 
нида жунсиз ялангоч тери усимтаси булиши ва така хосил килиши би­
лан характерланади. Улар факат шаркий яримшарда таркалган. МДХ да 
ва шу ж умладан, У збекистонда катта такабурун (R hynolophus 
ferfumequinum), бухоро такабуруни (Rhynolophus bocharicus) таркалган.
Баргбурунлар (Phyllostomidae) 
оиласининг вакиллари Марказий 
ва Жанубий Америкада таркалган. Вампирлар шу оиланинг вакилла­
ри б^либ, буларнинг баъзилари даррандаларнинг к ° нини суради, 
улар конни шу кадар охиста сурадиларки, хайвон ухлаб ётган булса 
уйгонмайди хам. Бу жараён 30 минутча давом этади. Вампирларнинг 
сони куп булганда, чорвачиликка сезиларли даражада зарар етказа­
ди, чунки кон сурилиши натижасида хайвон кучсизланади ва куту- 
риш хамда вабо инфекцияси таркалади.
Текисбурунлар (Vespertilionidae) 
га майда, гавдасининг узунлиги 
3-10
см келадиган куршапалаклар киради. Асосан, хашаротлар, баъзи турлари 
баликлар билан озикланади. Улжасини хаводатутади, лекин дарахт пояси- 
дан ва ердан хам териб олади. Булар бурнида тери усимтаси булмаслиги 
билан характерланади. Айрим турлари жанубга миграция килади, баъзи 
турлари эса кишда уйкуга кетади. Бу куршапалаклар сентябр-октябр ойларида
www.ziyouz.com kutubxonasi


208
кушилади, лекин тухум бахорда урукланади. Антарктида ва тундрадан ташкэри 
Хамма жойда 
таркалган. МДХ, да учрайдиган 40 тур куршапалаклардан 32 
тури шу оилага мансуб. Буларга типик вакил кдлиб шалпангкулок; (Plecotus 
auritus), осиё кенгкулож (Barbastella leucomelas), малла шомшапалак (Nyctalus 
посШ1а)ларни олиш мумкин.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish