З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet143/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

I. Бута-дарахт кушлари. 
Бу кушлар хар хил урмон ва бутазорларда 
яшашга мослашган. Буларнинг уялари, одатда, шох айрисида, баъзи- 
лариники дарахт ковагида, шох устида, шох учида, новдалар орасида 
ва бош ка жойларда жойлашади. Дарахтда яшашга мослашиш, айникса 
тутикушларда ва кизилиштонларда аник намоён булади. Тутилар дарахт 
шохларида кейинги оёк ва тумшуклари ёрдамида мохирлик билан урма- 
лайди. Кизилиштонлар дарахт устунига тирноклари билан чирмашади, 
каттикдум патларига таяниб, вертикал йуналишда харакат килади. Баъ- 
зилари купинча ерда озикланади ва озик топиш учун дала ва курик- 
ларга учиб боради (чугурчук, шакшак, каптар ва бош-калар). Урмонда 
таркалган каркурлар ерга уя куради.
II. Очик фазо кушлари. 
Бу кушлар курик, дашт ва ч^л жойларда 
яшайди. Ерга уясини куради ва ерда озикланади. Бу гурухларга туя- 
кушлар, тувалокдар, булдурукдар, баъзи бир тургайлар, тошсир- 
чумчуклар киради. Бу кушлар, одатда яхши югуради. Булар, уз нав- 
батида югурувчи кушларга (тувалокдар, туякушлар) ва тез учувчи 
кушларга (булдуруклар) булинади.
III. Боткод кушлари 
гурухининг турлари кам ва 1-гурух кушлари 
сингари хилма-хил эмас. Буларнинг асосий хусусиятлари дарахт 
булмаган, боткоклашган утлокпи, нам тупрокли ёки сув хавзалари- 
нинг саёз киргоклари каби жойларга мослашганлиги хисобланади. 
Озикни ер юзасидан топиб ейди. Бу гурух кушларининг оёклари узун, 
бармокдари ингичка ва узун, одатда сузгич пардалари булмайди. Бу
www.ziyouz.com kutubxonasi


186
гурухга кугонлар, турналар, лайлаклар, боткрк, товукчалари, тартар- 
лар, погонишлар, бигизтумшуклар, кизилоёклар киради.
IV. 
Сув кушлари. 
Бу гурухга пингвинлар, чистиклар, баликчилар, 
найбурунлилар, кунгирлар, поганкалар, пеликансимонлар ва гозсимонлар 
киради. Бу кушларнинг пат коплами зич, парлари яхши ривожланган, 
думусти безлари кучли т а р а н и й этган, бармо клари орасида ёки бар- 
мокдарида сузгич пардаси бор.
Сув кушлари, уз навбатида, куйидаги гурухларга булинади:
1. Шунгувчи кушлар — пингвинлар, чистиклар, кунгирлар, поган­
калар, шунгир урдаклар.
2. Хав°-сув кушлари — баликчилар, чигиртчилар, найбурунлилар.
3. Ер-сув кушлари — урдаклар, оккушлар, гозлар.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   139   140   141   142   143   144   145   146   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish