З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

турта-
ла бармот
хам олдинга каратилган. Булар кун буй и хавода учиб юриб, 
хавода хашаротларни тутади. Х^атто хавода сув ичади.
Бизда кора жаркалдиргоч (Apus apus), оккоринли жаркалдиргочлар 
(Apus melba) кенг таркалган. Жануби-Шаркий Осиёда ва Полинезия 
оролларида саланган жаркалдиргочлар (Collocalia) таркалган. Бу кушлар 
сулак безларидан уя ясайди. Уясини махаллий ахоли истеъмол килади.
Колибрилар (Trochili) 300 дан ортик турларни уз ичига олади, бу 
Кушларнинг Улчами ва массаси жуда кичик. Массаси 1,6 г дан 20 г 
гача боради, улчами аридан калдиргочгача булади. Асосан Жанубий 
Америкада таркалган. Тумшуги узун ва ингичка, купинча букилган. 
Мускулдор тили найга айланади. Усимлик нектари билан озикланади. 
Ранги жуда очик ва ялтирок. Тез учади. Учганда канотининг шакли 
сезилмайди. 1 секундда 20-25 марта канот кокдци. Гулдан нектар сурган- 
да колибрилар хавода бир жойда учиб туради. Кечалари карахтлана- 
ди, бу энергия захирасини тежаб сарфлашга имкон беради. Колибри­
лар купгина усимлик турларини чанглантиради.
К,изилиштонсимонлар туркуми — Piciformes.
Бу туркумга, асосан да­
рахтда яшайдиган 400 тур кушлар киради. Тумшуклари жуда каттик 
ва уткир, бармокларининг иккитаси олдинга, иккитаси орка томонга 
Каратилган. Думи пружина ролини уйнайдиган эластик патлардан ту­
зилган. Дарахт пустлоклари орасидаги хашаротлар билан озикланади. 
Бу туркум 2 та кенжа туркумга булинади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


162
Содда кизилиштонлар (Galbulae) тропик урмонларда таркадган. Марка- 
зий ва Жанубий Америкада таркалган бородаткалар (Capitomida) мева ва 
резаворлар билан озикданади. Туканлар (Rhamphastidae) \ам Жанубий ва 
Марказий Америкада таркалган. Буларнинг тумшуги жуда катта булиб, 
четларида тишчалари булади. Мева ва куш тухумлари билан озикданади.
К^зилиштонлар кенжа туркуми (Pici) нинг МДХда 13 тури яшай­
ди. Булардан катта ола кизилиштон (Dendrocopus maior), кора кизил- 
иштон (Dryocopus martius), Узбекистонда окканотли кизилиштон 
(Dendrocopos leucopterus), думлари юмшок патли бурмабуйин (Junx 
torquilla) кенг таркалган.
Кдзилиштонлар жуда фойдали кушлар ^исобланади. Чунки булар кдщда 
дарахт пустлари остида кишлаётган зараркунанда \ашаротларни киради.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish