З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Судралиб юрувчилар ёки рептилиялар синфи



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Судралиб юрувчилар ёки рептилиялар синфи
— 
Reptilia
I. Анапсида кенжа синфи — Anapsida 
+ Сеймурияморфлар туркуми — Seymouriomorpha 
+ Котилозаврлар туркуми — Cotylosauria 
Тошбакалар туркуми — Chelonia 
+ II. Проганозаврлар кенжа синфи — Proganosauria 
+ Мезозаврлар туркуми — Mesosauria 
+ III. Ихтиоптеригиялар кенжа синфи — Ichtyopterygia 
+ Ихтиозаврлар туркуми — Ichtyosauria 
+ IV. Синаптозаврлар кенжа синфи — Synaptosauria 
+ Протозаврлар туркуми — Protosauria 
+ Зауроптеригиялар туркуми — Sauropterygia 
+ V. Лепидозаврлар кенжа синфи — Lepidosauria 
+ Эозухийлар туркуми — Eosuchia
Тумшукбошлилар туркуми — Rhynchocephalia
_________________________________________ 146 
___________________________^
www.ziyouz.com kutubxonasi


147
Тангачалилар туркуми — Squamata
+ VI. Архозаврлар кенжа синфи — Archosauria 
+ Текодонтлар ёки псевдозухийлар туркуми — Thecodontia, 
Pseudosuchia
Тимсохлар туркуми — Crocodilia 
+ Учар калтакесаклар туркуми — Pterosauria 
+ Калтакесакчаноцлилар туркуми — Saurischia 
+ Кушчанок^илар туркуми — Omithischia
-Ь VII. Даррандасимонлар ёки синапсидалар кенжа синфи — 
Theromorpha ёки Synapsida
+ Пеликозаврлар туркуми — Pelycosauria 
+ Терапсидалар туркуми — Therapsida
Кушлар синфи — A ves
Умумий тавсифи. Кушлар териси пат билан крпланган иссик^онли 
амниоталар булиб, олдинги оёклари учиш органи — к;анотга айланган. 
Анатомик ва морфологик тузилиши жи\атидан узларининг аждодла- 
рига, яъни судралиб юрувчиларга анча якдн булиб, уша аждодлари- 
нинг гавда температурасини доимий кдлиб олган ва учишга мослаш- 
ган профессив бир шохчасидир. Бу ухшашлик терида (кейинги оёк^ 
тумшукдаги шох к;атлам) шох \осилаларининг булиши, безларнинг 
деярли булмаслигида к^ринади. Бош скелети диапсида типида, лекин 
устки чакка ёйи йук,олиб кетган, битта энгса буртмаси бор ва бош 
скелетидаги суякларининг таркиби судралиб юрувчиларникига ухшаш; 
оёк^аридаги кафтаро ва товонаро бугимлари бир хил булади. Ковурга- 
ларидаги илмокримон усимталар гаттерия ва тимсохлар билан уму­
мий, сийдик-таносил системаси тузилиши ва эмбрионал ривожланиш 
характери хам судралиб юрувчиларнинг шу органларига жуда ухшаш.
Шу билан бир к;аторда кушлар судралиб юрувчиларга нисбатан 
бир к;анча юксак т а р а н и й этган белги ва хусусиятларга эга, булар 
куйидагилардир:
1) нерв системаси ва сезув органларидан кузининг анча кучли 
тарак^ий этганлиги ва харакатларининг координацияланганлиги; 
2) гавда температурасининг доимий ва энг юк;ори булиши — бу 
организмнинг бутун хаёт фаолиятини кучайтиради ва кушларни ат- 
рофдаги температурага камрок; боглик, к,илиб куяди; 3) ерда юриш ва 
дарахтларда урмалаш, сувда сузиш хамда сакраш холатларини йук,от- 
маган холда учишга мослашиши; 4) хавода учиш кушларнинг тар- 
к;алиши ва озик, топишига кенг имконият очиб бериши.
Кушларнинг барча харакатлари, асосан учишга мослашиб борган ва 
шу туфайли кушларнинг умумий тузилиш принципи деярли бир хил, 
яъни кушлар ичида оёк,сизлари, ер тагида яшовчилари ёки патсизлари
www.ziyouz.com kutubxonasi


148
булмайди. Кушларнинг асосий \аракат усули учиш булганлиги сабабли 
булар учишга куйидагича мослашган: 1) гавдасининг 

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish