З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Судралиб юрувчиларнинг тузилиши



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Судралиб юрувчиларнинг тузилиши
Гавдасининг шакли. 
Судралиб юрувчилар гавдасининг шакли амфи­
бияларнинг гавда шаклига нисбатан хилма-хил булиб, бу уларнинг 
Харакат усуллари билан 
6
о е л и ц

Калтакесаксимонларнинг купчилик 
турлари (калтакесаклар, хамелеонлар, тимсохлар) ташци томондан думли 
амфибияларга ухшаш. Илонлар ва оёцсиз калтакесаклар утлар орасида 
ва сувда яшашга мослашган. Тошбацаларнинг бутун танаси коса ичида 
жойлашиб, душманларидан химоя цилинган (89-расм).
Шундай цилиб, рептилиялар синфида эволюция йуллари уларни 
субстратда, сувда, ер остида ва хатто хавода яшашга хамда Ер юзида 
анча кенгтарцалишга олиб келди.
Тери цоплагичлари. 
Куп цаватли эпидермиснинг устки цатлами 
улик хужайралардан ташкил топган шох цатлам хосил цилади. Бу
www.ziyouz.com kutubxonasi


122
89-расм. Хрзирги замоп судралиб юрувчиларининг гавда шакли ва %аракати: Секин
юриш: А —чул тошбацаси. Югуриш: Б —калтакесак, В —чул агамаси, Г—плашли
калтакесак. Парвозли сакраш: Д —учар аждар. Урмалаш: Е—каспий геккони, Ж —пул
агамаси, 3—хамелеон, И —африка буш илони. 0ёк,сиз судралиб юрувчилар: К —сариц илон,
А —амфисбена, М~ук,илон. Сузувчилар: Н —Миссисипи аллигатори, О—денгиз игуанаси,
П —денгиз илони, Р—денгиз тошбацаси (каретта).
улик хужайралар к;аватининг тагида тирик хужайралардан ташкил топган 
Мальпиги кдвати бор (90-расм). Шох к;ават \исобидан кал-крнчалар, 
тангачалар, шох доначалар, буртмалар ва тирнок/тар хрсил булади. Шох 
тангачаларнинг тагида, кориумда баъзи рептилияларда крпловчи су­
яклар \осил булади. Мальпиги к,атламида ва кориумнинг устки к,ис- 
мида пигмент хужайралари жойлашади.
Тери организмда сувнинг парланиб кетишидан яхши ^имоя кила­
ди, яна механик яллиЕланишдан ва касаллик келтириб чикдрувчи 
микробларнинг организмга киришидан сацлайди. Шу билан бирга 
терининг нафас олиш ва парчаланиш ма^сулотларини ажратишдаги
www.ziyouz.com kutubxonasi


90-расм. Калтакесак терисининг буйига кесими: 1—эпидермис, 2—чин тери (кориум),
3—шох цават, 4—Мальпиги цавати, 5—пигмент хужайралари, 6—тери суякланмапари.
роли йуцолади. Терида безлар деярли йук;. Калтакесакларнинг сонлари 
ички томонида сон тешиклари булиб, улардан бахорда ипсимон усим- 
талар чицади. Тимсохлар, илонлар ва тошбацаларнинг тумшуш ва кло- 
акасида эддли секрет ишлаб чицарувчи безлар бор. Бу секрет жинсларни 
жалб цилиш, яшаш жойларини белгилашда ишлатилади.
Тери танага зич ёпишиб туради. Шох цават туллаш йули билан ал- 
машиниб туради.
Скелета. Судралиб юрувчиларнинг умурткр погонаси беш булимдан: 
буйин, кукрак, бел, думгаза ва дум булимларидан ташкил топган (91-раем).
Озицни тутишда ва йул топиб юришда бурилувчан буйиннинг хосил 
булиши ва бош харакатининг кучайиши катта ахамиятга эга булади. 
Бошнинг харакатчанлигини биринчи иккита буйин умуртцалари — ат­
лас (atlas) ва эпистрофейлар (epistropheus) таъминлайди. Атлас суяк 
Халца шаклига эга ва цаттиц пай билан устки хамДа пастки тешикка 
булиниб туради. Устки тешик орцали бош ва орца миялар туташиб ту­
ради. Пастки тешикнинг олдинги юзаси бош скелетининг энгса буртмаси 
билан бирикиб туради, кейинги томондан пастки тешикка эпистро- 
фейнинг тишеимон усимтаси кириб туради. Буларнинг хаммаси бош­
нинг харакатчанлигини таъминлайди. Эмбрионал ривожланиш шуни 
курсатдики, тишеимон усимта аслида атласнинг танаси булиб, кейин 
эпистрофейга цушилиб кетади. Судралиб юрувчиларнинг умуртцалари 
шакли амфицел, процел ва опистоцел булиши мумкин.
Кукрак умуртцаларига узун-узун цовургалар кушилади, цовургалар- 
нинг цорин булими узининг тогай учлари билан тушга цУшилади ва 
амниоталарга хос булган кукрак цафаси (thorax) ни хосил цилади. Бел 
умурткдларида хам цовургалар бор, лекин буларнинг пастки учлари тушга 
етиб бормайди. Думгаза булимида иккита умуртца булиб, булар чаноц 
камарига бирикади. Дум умуртцалари калтакесакларда аутотомия цобилия- 
тига эга, яъни дум умурткдларининг хар бири Уртасидан тогай парда билан 
икки циемга ажралиб туради, шу жойдан дум узилади.
Умуртк^ларнинг сони хар хил гурухларида турлича булади, яъни буйин 
умуртцалари 7-10 та, кукрак-бел умуртцалари 16-25 та, думгаза умуртцала­
ри 2 та ва 15-40 та дум умуртцалари булади. Илонлар билан оёцеиз калтаке­
сакларнинг умуртца погонаси факрт тана ва дум булимларига булинади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish