З б е к и стон р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Кали хайвонларда жабра ёриклари факат эмбрион даврида хосил булиб



Download 18,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/211
Sana16.04.2022
Hajmi18,49 Mb.
#555986
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   211
Bog'liq
Лаханов Умурқалилар зоологияси

Кали хайвонларда жабра ёриклари факат эмбрион даврида хосил булиб,
тезда битиб кетади. Халкумнинг кейинги корин кисмидан жуфт буртма,
яъни атмосфера хавоси билан нафас олувчи орган — упка ривожла-
нади. Хазм килиш йули хорданинг остида жойлашади.
4. 
Крн айланиш системасини бошкариб турувчи орган — юрак гавда- 
нинг корин томонида, хорда ва хдзм килиш найининг остида жойлашади.
Юкорида айтилган белгилар билан бир каторда хордалилар учун 
тубандаги белгилар хам характерлидир, лекин бу белгилар бошка баъзи 
умурткасиз хайвонларнинг куйидаги типларида хам учрайди:
1. Хордалилар, нинатерилилар, чалахордалилар, погонофоралар ва 
КИЛжаЕЛИ чувалчанглар иккиламчи огизлиларга — Deuterostomia кири- 
тилади ва бирламчи огизлилар — Protostomia гурухи га карши куйилади. 
Иккиламчи огиз гаструланинг гастропор деган тешигига карама-карши 
томон деворининг ёрилишидан хосил булади. Битаётган гастропор урни- 
да эса анал тешиги хосил булади. Бирламчи огизлиларда эса гастропор 
урнида огиз тешиги хосил булади, орка чикарув тешиги эса гаструла 
деворининг Упирилиши натижасида хосил булади.
2. Эмбрионал тараккиёт жараёнида иккиламчи тана бушлиги — 
целом
хосил булади, бу белги хордалилар, нинатерилилар, килжакли- 
лар, елкаоёклилар, бугимоёклилар, чувалчанглар учун хосдир.
3. Юксак хордалиларнинг эмбрионларида ва тубан хордалиларда, 
бугимоёклиларда, купчилик чувалчангларда асосий органлар систе- 
масининг периферик нерв системаси, мускуллар, скелет, айириш 
системасининг метамер (сегментли) равишда жойлашуви характерли­
дир. Юксак хордалиларда метамерия деярли билинмайди.
4. Хордалилар ва купчилик умурткасиз хайвонларнинг (булут- 
лар ва ковакичлилардан таш кари) гавдаси икки томонлама — би- 
латериал симметрияли тузилган, яъни гавдасини чап ва унг булак- 
ларга ажратадиган факат битта юза утказиш мумкин.

Download 18,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   211




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish