З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


Ъ-чиша. Ишлаб чицариш жараёнининг икки томони



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Ъ-чиша. Ишлаб чицариш жараёнининг икки томони.
43


3 -§. Ишлаб чикаришнинг умумий ва пировард натижалари
Хар бир корхона ёки ишлаб чикариш б ^ и н и д а турли ом иллар­
нинг биргаликда иш латилиш и натижасида махсулот, яъни товар ва 
хизматлар вужудга келади. Л екин бундай корхоналар сони жуда 
купдир. М асалан, 2001 йил бошида Узбекистонда руйхатга олинган 
хужаликлар сони 203,3 мингга эди. Ю заки Караганда хар бир корхо- 
надаги индивидуал ишлаб чикариш бир-биридан ажралган \о лд а 
мустакилга ухшаб кури над и. Аммо хилма-хил товарлар ва ресурс­
ларнинг узлуксиз окимида индивидуал маблаЕларнинг харакатлари 
бир-бири билан кушилиб, уралиб-чатишиб кетади. Чунки баъзи олин­
ган индивидуал ишлаб чикарувчиларнинг фаолияти ва айрим маб- 
лаглар, махсулотларнинг харакати Узаро боглангандир. Ш у сабабли, 
индивидуал мехнатларнинг харакати кушилиб кетиш и, бутун иж ­
тим оий ишлаб чикариш нинг, жами яратилган товар ва хизм атлар­
нинг \аракатини билдиради. Демак, 
ижтимоий ишлаб чицариш узаро
богланган ва аловдца булган барча индивидуал ишлаб чикаришлар-
нинг йигандисидир. 
Хар бир индивидуал ишлаб чикариш, унинг сар- 
мояси ва ресурслари эса ижтимоий иш лаб чикариш нинг ажралмас 
бир булагидир.
И ж тимоий ишлаб чикариш , яъни турли ом илларнинг харакати 
натижасида жуда куп турдаги товарлар ва хизматлар массасидан иборат 
булган 
миллий махсулот 
вужудга келади.
Республикамизда олдинги даврда мамлакат буйича ишлаб чика- 
риш да вужудга келтирилган махсулотлар йигиндиси ялпи ижтимо­
ий махсулот деб аталган. Ялпи ижтимоий махсулот курсаткичида 
йил мобайнида яратилган моддий неъматлар йигиндиси хисобга олин­
ган, унда хизмат курсатиш сохаларида вужудга келтирилган маъна­
вий неъматлар ва хизматлар киймати акс этмаган. Л екин бир ишлаб 
чикариш сохасидан чиккан хом ашё, материаллар, ёнилти ва энер- 
гияларнинг киймати бошка сохаларда ишлатилиб, бир неча бор так- 
рор-такрор хисобга олиниб, махсулотнинг хажми сунъий равиш да 
ош ириб курсатилган, истеъмолга бориб тушадиган тайёр махсулот 
эса ундан бир неча баробар кам булган.
М ана шу такрор хисоблашларга бархам бериш учун хозир м и л­
л ий хисоб тизимига Утилиб, энди мамлакатда вужудга келтирилган 
махсулотлар, яъни товарлар ва хизматлар йигиндиси 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish