З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Аудитор
фирмалар
— корхона, ф ирма, ком паниялар молиявий хужалик ф а о ­
л и я ти н и тек ш и р и б борувчи, улар \и с о б о т и н и экспертизадан утка- 
зувчи идора. Улар одатда акци он ер жамият ёки кооператив шаклда 
фаолият курсатади ва тул и к мустакилликга эга булади. Аудитор ф и р ­
малар уз ишини \а р бир мамлакатда ёки халкаро микёсда кабул ки л ин ­
ган \и с о б -к и то б ва таф тиш коидаларига биноан олиб боради. А уди­
тор ф и рм а ишида катнашувчи тафтишчилар аудиторлар деб аталади.
Шундай килиб, бозор инфратузилмаси ва унинг караб чикилган 
унсурлари барча бозор турларининг фаолият курсатиши \амда давлат­
лараро иктисодий муносабатлари и тартибга солишни таъминлайди.
Асосий таянч тушунчалар
Бозор иктисодиёти 
— товар иш лаб ч и к ар и ш , а й и р б о ш л а ш ва 
пул муомаласи к °н у н -к о и д ал ар и асосида таш ки л этилад и ган ва 
бош кариладиган иктисодий тизимдир.
122


Бозор механизми 
— бозор иктисодиётининг амал ц илиш ини т а р ­
тибга солишда ва иктисодий жараёнларни уйгунлаш тиришда кулла­
ниладиган дастак ва воситалар яъни муруватлар тупламидир.
Бозор 
— ишлаб чикарувчилар ва истеъмолчилар (сотувчилар ва 
харидорлар) уртасида пул о рка ли ай и рбош лаш ж араён и да булади- 
ган муносабатлар йигиндисидир.
Бозор объекти 
— бозорга, ай и рбош лаш муносабатлари га жалб 
Килинган иктисодий ф аол и ятн и нг натижалари ва иктисодий ресурс­
лар, товар, пул ва унга тен гл аш ти ри л ган м оли яви й активлардир.
Бозор субъекти 
— бозорни н г, ай и рбош лаш м ун осабатларин и нг 
Катнашчиларидир.
Бозор инфратузилмаси 
— 
айирбошлаш муносабатлари 
га 
хизмат 
Килувчи муассасавий тузилмалардир.
Такрорлаш учун саволлар ва топширик^лар
1. Бозор и к ти со д и ё ти н и н г мазмуни ва асосий белгилари н и м а- 
лардан иборат?
2. К лассик ва ^озирги замон бозор и к т и с о д и ё т и н и н г умумий 
том он л ари н и ва фарк л ари ни тушунтириб беринг.
3. Бозор и кти со д и ё ти н и н г афзалликлари ва зиддиятлари ним а- 
лардан иборат?
4. Бозор ту ш у н ч а с и н и н гт а ъ р и ф и н и б ери нг ва у н и н г асосий ва­
зифаларини курсатинг.
5. Бозорни туркумлашда кандай м с зо н л а р а с о с к,илиб олинади? 
Уларни санаб, курсатинг.
6. Етукл и к даражасига караб бозорнинг кандай турлари ажрати- 
лади?
7. Бозор инфратузилмаси нима?



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish