З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


муайян ижтимоий меъёрли ишлаб чикариш шароитида ва муайян



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

муайян ижтимоий меъёрли ишлаб чикариш шароитида ва муайян
жамиятдаги мехнат малакаси \ам да жадаллашуви даражаси Уртача
булган шароитда бирон-бир товарни ишлаб чикариш учун зарур булган
иш вактидир. Товар кийматининг микдорини \исоблаш да м е\нат-
нинг оддий ва мураккаб, малакали ва малакасиз, акдий ёки юкори
жисмоний турлари хисобга олинади. К,ийматни \исоблашда нисбатан
мураккаб мехнат купайтирилган ёки даражага кутарилган оддий м е \-
нат сифатида чикади, шу сабабли оз микдордаги мураккаб мехнат
куп микдордаги оддий мех^натга тенглаштирилади.
Товарнинг икки хил хусусиятга эга булишига сабаб товар иш ­
лаб чикарувчи ме^нати табиатининг икки томонламалигидадир. Бир
томондан, бу — муайян турдаги аник ме\натдир. Муайян бир шакл­
да сарфланиб, маълум бир максадга яъни, 
истеъмол кийматнинг 
аник; турини яратишга царатилан мехнат — аник мехнат деб аталади. 
Масалан, дуродгорнинг стол ёки стул ясашга, нонвойнинг нон ёпиш-
га, чеварнинг дуппи тикишга каратилган ме^натлари аник мехмат -
дир. Иккинчи томондан, мехнат — аник шаклидан катъи назар,
инсоннинг умуман сарфланган ишчи кучидир, жами ижтимоий мех,-
натнинг бир кисмидир. У узининг шу сифатида 
абстракт мехнат деб 
аталади. 
Бу мехнат эса товар кийматини яратади. Умуман мехнат ва
ижтимоий мехнат жамият тараккиётининг \амма боскичларида мавжуд
булган. И бтидоий жамиятда \а м , патриархал оилада \а м одамлар
кучларини сарфлаб, бирон-бир тарзда бир-бирлари учун м е\нат
килганлар. Бирок бунда киймат вужудга келмаган, товар яратилма-
ган. Демак, кийматда оддий ижтимоий мехнат эмас, балки ало\ида
тарихий шароитдаги ижтимоий мехнат мужассамланади.



Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish